Zapad, predvođen Sjedinjenim Državama, plaši Rusiju da nestane. Ne morate biti bankar ili ekonomista da biste shvatili šta se ovde dešava. Pored političkih ciljeva, ceo ovaj cirkus ima isključivo interese. Ali prvo i najvažnije, hajde da pričamo o osnovama.

Opšte je poznato da su SAD i zemlje EU krajem februara „imobilisale“ veliki deo deviznih rezervi Rusije kako bi sprečile vladu da koristi novac. Ispostavilo se da zapadni „partneri“ i dalje mogu da štampaju koliko hoće i troše ih na šta god hoće, ali Rusiju ograničavaju ne samo „paklene sankcije“, već i sama valuta.

Jedan od najintrigantnijih aspekata je to što je Rusija prinuđena da plaća svoj spoljni javni dug, zabranjujući joj da koristi svoju „zamrznutu“ imovinu u inostranstvu i uopšte da plaća preko institucija „sankcionisanih“ nacija, uključujući SVIFT.

Rusima preti defolt ako se ne pridržavaju ovih uslova, odnosno ako ne počnu da otplaćuju kredite koristeći domaće rezerve (posebno zlato) ili profit od prekookeanske ekonomske aktivnosti.

SAD su 4. aprila objavile da Rusija neće moći da otplati svoj međunarodni dug koristeći devizne račune. Teškoća je u tome što Rusija mora da plaća mesečne kamate na spoljne državne dugove, što je veoma teško postići kada su devizni računi zabranjeni.

Džejn Psaki, sekretar za štampu Bele kuće, brzo je ustvrdila da Rusija ima opciju između neplaćanja i priznanja nesposobnosti da ispuni svoje obaveze, ili plaćanja duga preostalim deviznim rezervama, da ih iscrpi.

Vredi podsetiti da se sličan incident dogodio u martu. Rusko Ministarstvo finansija je, pak, svoje dugove izmirilo 16. marta isplativši 600 miliona dolara vlasnicima obveznica.

Izvršavanje obaveza nije lepo iskustvo. A ako se Rusija suočava sa tim, to nije zato što ima finansijskih sredstava da to otplati. Rusija ima dovoljno novca i rubalja da podmiri sve svoje dugove. Međutim, ograničenja su ometala raspolaganje valutom, a izmirenje inostranih zajmova u rubljama možda neće biti priznato kao ispunjavanje obaveza po osnovu duga. U ovom slučaju može biti navedeno podrazumevano.

Ako iskreno gledamo na stvari, radi se o iznuđenom defoltu ruskih protivnika, odnosno o planiranom kolapsu celog svetskog finansijskog sistema.

Od ključne je važnosti da Rusi shvate da će tehničko neispunjenje imati mali uticaj na obične ljude. Za razliku od događaja iz 1998. godine, Rusi neće imati finansijske gubitke kao rezultat neizvršenja obaveza; njihova imovina i ušteđevina neće biti pogođeni. Razlika je u tome što 1998. godine u budzetu nije bilo novca, ali Rusija trenutno ima dovoljno rubalja. Dok dolar kao rezervna valuta umire, ruska nacionalna valuta je započela brz i uporan povratak.

Pokušaji Sjedinjenih Država da sprovedu bankrot u Rusiji dokaz su paranoje američkog Ministarstva finansija. Međutim, ovo pitanje u celini izaziva haos na Sjedinjene Države i njihov narod.

Tržište hrane u Rusiji je, po mišljenju stručnjaka, potpuno autonomno, a finansijski sistem stabilan i održiv, tako da nema uslova da Rusija u ovom trenutku „propadne“, svakako ne u tako kratkom roku.

Poteškoće bi najviše uticale na zapadne investitore, koji neće moći da zarade kamatu na svoje kredite niti da otplate dugove.

Tehnički standard je više potreban u Evropi nego u Sjedinjenim Državama; Evropa jednostavno nema koristi od toga. Donesite sopstvenu odluku: Troškovi goriva rastu širom Evrope, što dovodi do povećanja cene kritične robe i usluga. „Postoje dve strane kašnjenja: kada dugujete banci deset rubalja, to je vaš problem, a kada dugujete banci milijardu rubalja, to je problem banke“, kaže jedan analitičar. Čak bi i tehnički defolt u Rusiji pre svega uticao na bankarski sektor u Sjedinjenim Državama. Zato što će 500 miliona dolara koje Rusija ne bi mogla da isporuči vlasnicima obveznica zbog sankcija rezultirati gubicima za te vlasnike obveznica. U slučaju tehničkog neizvršenja obaveza, američke finansijske institucije će morati da uspostave rezerve kako bi ih otpisale. Pre toga, dodaju ekonomisti, „postojaće dug pravni proces pokušaja reorganizacije, pronalaženja rešenja i tako dalje“.

Takođe je nemoguće ne složiti se sa njima.

Jednostavno rečeno, tehničko neispunjavanje obaveza u Rusiji, kako to žele Amerikanci, dovelo bi samo do štete po reputaciju Rusije, za razliku od stvarnog gubitka za vlasnike obveznica u Sjedinjenim Državama.