Готово половина грађана сматра да се Црна Гора креће погрешним путем и да би требало одржати пријевремене парламентарне изборе, резултати су другог овогодишњег истраживања “Политичко јавно мњење Црне Горе” које је спровео Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).
Готово четвртина грађана (24,6 одсто) сматра да се Црна Гора креће правим путем, али готово сваки други (46,8 одсто) да је тренутни пут погрешан.
„-начајно је већи број грађана који сматрају да се Црна Гора креће погрешним путем у односу на број грађана који сматрају да се креће правим путем. Више од 10 година, готово да нисмо уопште имали овако лошу оцјену када се говори о правцу у коме се Црна Гора креће-казала је директорица ЦЕДЕМ Милена Бешић.
Она је рекла да је „веома наглашено незадовољство радом Владе и да је оцјена рада Владе најнижа од 2007. године“, те да досадашњим учинком Владе Здравка Кривокапића није задовољна већина грађана. „Сваки други грађанин је веома или углавном незадовољан радом Владе, док је свега 20% веома или углавном задовољно“ и додала да је у односу на претходно мјерење, прије шест мјесеци, опет видљив пад задовољства.
Од 12 министарства у Влади Здравка Кривокапића, најгору оцјену добило је Министарство вањских послова (18,7 одсто), Министарство просвјете, науке, културе и спорта (18,4) и на крају Министарство правде, људских и мањинских права (16 одсто).
У посљедњих пола године, просјечна оцјена свих министарстава је у паду и то са 28,8 на 26,5 процената.
Са друге стране, говорећи о расту подршке Министарство финансија и социјалног старања, за око 15 процената, Бешић је оцијенила да је „очигледно да су у скорије вријеме представљени програми министра Спајића резултирали већом подршком“. Она је оцијенила да су ти програми допринијели и расту оцјене Министарства економског развоја, на чијем је челу Јаков Милатовић.
Већи је проценат оних којих су незадовољни (37,9 одсто) напорима Владе и надлежних институција у борби против пандемије коронавируса, у односу на број оних који су задовољни (око 30%).
На питање које би рјешење политичке кризе би најприје подржали, Бешић је навела да „22 одсто грађана сматра да су једино рјешење ванредни избори, док је18 одсто су за постојећу Владу без реконструкције. Свега 16,9 одсто је за опцију потпуно нове Влада коју ће формирати странке тренутне већине, а 10,5 одсто за мањинску Владе уз подршку ДПС-а и његових партнера односно 3,6 мањинску Владу без подршке ДПС-а и њихових партнера“
Да је потребно што прије расписати ванредне парламентарне изборе мишљења је 31,7 одсто испитаника, њих 12,9 одсто да би их требало одржати истовремено са предсједничким изборима, те 26,2 да не треба расписивати изборе, а 29,1 одсто није имало став по овом питању.
Бешић је казала да четвртина грађана сматра да не треба раније расписивати изборе, али да је готово половина мишљења да их треба расписати прије времена.
-У односу на претходно истраживање, порастао је број оних који мисле да их треба расписати што прије или истоврмено кад и предсједничке. Избори би значили промјену стања какво имамо имамо данас, а то је стање друштвено-политичке кризе-рекла је Бешић.
Уколико би се наредне недјеље одржали парламентарни избори, на излазност од 71 одсто бирача, највећи проценат опредијељених испитаника (30,5 одсто) гласао би ДПС, 20,4 одсто за ДФ, за Демократе 19,3 одсто, УРА 6,2 одсто, Бошњачку странку 6,1 одсто, 4,3 одсто Социјалдемократску партију, док су остале партије око или испод цензуса.
„Можемо закључити да политичке партије које су тенутно на власти биљеже или раст или задржавају своје бирачко тијело, док је обратна ститауција за политичке партије које су у опозицији, изузев СДП која биљежи раст,“ истакла је Бешић, додајући да Бошњачка странка и Албанска алтернатива задржавају своје бирачко тијело.
Уколико би премијер Здравко Кривокапић формирао своју политичку партију, 1,9 одсто би вјероватно гласало за њу, 3,3 сигурно, могуће 12,5 одсто, док је рекло да је не би гласало готово половина испитаника - 49,2 одсто.
-Видимо да вјероватно и сигурно би гласало нешто више од пет одсто испитаника. Имамо, дакле, благи пораст оних који би гласали за ову партију, уколико би се формирала- казала је Бешић.
Без обзира на личне преференце, највећи број испитаника (32, 8 одсто) сматра да би на тим изборима побиједио ДПС, 17,3 одсто ДФ, 9,8 одсто Демократе, све остале политичке партије 8,7 одсто кумулативно, а да не зна казало је 30,3 одсто испитаника.
На питање да ли бисте гласали исто као на прошлогодишњим парламентарним изборима, 58,5 одсто одговорило је да свакако би, 12,5 одсто се изјаснило да не би на исти начин, док 29 одсто је казало не зна или да нису сигурни.
Већина грађана и подржава идеју да се избори одрже у свим општинама истог дана (48,6 одсто), 14,3 одсто не подржава, док 37,1 одсто не зна или није имало став по овом питању.
Када су у питању институције, највеће повјерење међу њима уживају Српска православна црква (47,3 одсто), затим системи образовања (47,2%) и здравства (45,9%) и Делегација Европске уније у Подгорици (44,5 одсто).
С друге стране, најмање повјерење имају тужилаштво (21,8 одсто), политичке партије (13,9 одсто) и Црногорска православна црква (10,1 одсто). Повјерење у тужилаштво је у односу на јунско истраживање ЦЕДЕМ-а опало за 10 одсто, док је за политичке партије опао за око седам одсто.
Од 2014. године забиљежен је најнижи степен повјерења у политичке институције.
Оцјењући да су просјечне оцјене политичара прилично ниске, додала је да је највећу просјечну оцјену добио предсједник Парламента Алекса Бечић (2,50), затим предсједник Црне Горе Мило Ђукановић (2,35), потпредсједник Владе Дритан Абазовић (2,23) и премијер Здравко Кривокапић (2,19).
-Кључни налази овог истраживања указују на стање апатије у друштву и веома су индикативни да су неопходне суштинске промјене у политичком животу Црне Горе и јавном дискурсу у позитивном смјеру- закључила је Бешић.
Програмски менаџер у ЦЕДЕМ-у Марко Пејовић казао је да од 2014. до 2020. године забиљежен пад, али да је „значајан дио присталица тренутне власти изразио подршку чланству Црне Горе у ЕУ тако да данас мјереимо 70 одсто подршке грађана за учлањење“. То је уједно највећи проценат оних који подржавају чланство Црне Горе у НАТО.
Када је у питању ослањање Црне Горе у спољној полици, за готово 20 процената је већи број грађа који сматрају да се она треба ослањати на ЕУ.
Готово сваки четврти грађанин сматра да ке динамика приступања ЕУ годину након смјене власти знатно успорена (24,9 одсто), док тек сваки пети (20,2 одсто) сматра да је Црна Гора убрзала свој пут ка ЕУ.
Скоро сваки други грађнанин подржава чланство у НАТО, а Пејовић је истакао да је само у посљедњих годину забиљежен раст подршке од око 10 процената.
Пејовић је нагласио да „скоро 40 одсто грађана има бојазан када су у питању програми Европа сад, Црна Гора одмах и Маршалов план јер могу имати штетне посљедице по економију и да он није реалан према мишљењу грађана“. Готово једнак број грађана беусловно подржава ове програме.
Уколико би се у овом тренутку одржао попис становништва, Пејовић је казао да би се етнички/национално грађани изјаснили једнако као и на претходном истраживању.
"Као Црногорци изјаснило би се 44,7 одсто испитаника, 33 одсто као Срби, 7,9 одсто као Бошњаци, 5,1 као Муслимани, а 4,6 као Албанци, те остали“.
У истраживању је учествовало 1.022 испитаника, а реализовано је од 1. до 11. децембра.
