Црна Гора до краја ове године, услед чињенице да буџет још није усвојен, неће отворити амбасаде у Холандији Данској и Израелу. Како сазнаје "Дан" у Влади, засад нема финансијских могућности да буду отворене нове амбасаде, с тим да је отварање амбасаде у Израелу и раније одлагано. У јануару ове године из Министарства вањских послова је најављено да ће у циљу рационализације дипломатске мреже амбасаде у појединим земљама бити затворене, а да ће бити отворене амбасаде у Копенхагену, Хагу и Тел Авиву. Међутим, при садашњем стању, до краја ове године од тога неће бити ништа. Сама одлука о отварању амбасада у Холандији и Данској донијета је прије малтене три године. Те одлуке донијела је влада бившег премијера Душка Марковића.
У образложењу одлуке о отварању амбасада у Хагу и Копенхагену наведено је да је Холандија важна држава за наставак нашег процеса европске интеграције, док у Данској живи значајан број припадника црногорске дијаспоре, што је разлог више за отварање прве амбасаде Црне Горе у једној скандинавској земљи.
Упркос најавама да дио планираних амбасада неће бити отворен, Министарство вањских послова, које предводи Ђорђе Радуловић, предложило је неколико нових амбасадора. За амбасадора у Кини предложен је Срећко Црногорац, док је за новог амбасадора у Ватикану предложен Филип Ивановић. Милка Тадић је кандидат за амбасадора у САД, док је за шефа Мисије при УН у Њујорку предложен Владимир Вучинић. За новог амбасадора при ЕУ предложен је Петар Марковић, док је Џемал Перовић кандидат за новог црногорског амбсадора у Албанији. Црногорски предсједник Мило Ђукановић сада треба да да сагласност за ове предлоге. Међутим, није актуелно само питање амбасадора. Због сложене политичке ситуације, Министарство вањских послова ће као привремено рјешење именовати један број специјалних изасланика у другим државама или при међународним организацијама. То раде како би избјегли могуће компликације око сагласности предсједника државе Мила Ђукановића за именовање нових амбасадора. Формално, министарство ту могућност има у актуелном Закону о вањским пословима.
Ђукановић је раније рекао да неће потписати указ о постављању амбасадора за било кога ко је, по његовом суду, радио против Црне Горе, што је изазвало велике критике из дијела скупштинске већине. Имајући у виду застој и компликовани политички моменат због кохабитације, именовање специјалних изасланика сматра се за прелазно рјешење, док се не заврше консултације Владе и предсједника државе.