Crna Gora nastoji da se pridruži Evropskoj uniji 2028. godine, s obzirom da je rat u Ukrajini podstakao Brisel da brže razmatra pristupanje novih članica, rekao je crnogorski premijer Milojko Spajić za Fajnenšel tajms.
Spajić je rekao ovom listu da je naša zemlja bolje pripremljena za članstvo od drugih balkanskih zemalja koje su još u različitim fazama pristupnog procesa.
- Naša strategija da postanemo dvadeset osmi u 2028. - rekao je Spajić.
List navodi da deset zemalja čekaju u redu za pridruženje EU, neke i više od 10 godina otkako su krenule u pristupni proces. Crna Gora je postala kandidatkinja za članstvo u EU 2012. godine.
Spajić je rekao da je EU već imala 28 članica, i da ju je potom napustila Velike Britanija.
Prema tome, ukazao je on, mala balkanska zemlja sa 626.000 ljudi neće biti nikakav teret, s obzirom da je Podgorica napredovala ekonomski i harmonizovala svoje propise sa evropskim.
- Naš prijatelj Velika Britanija napustila je EU. Postoji prazna stolica. Crna Gora je voćka koja se nalazi na vrlo niskoj grani- kazao je premijer Spajić.
On je najavio brojne infrastrukturne projekte čija se realizacija očekuje do 2030. godine.
Mogućnosti za investitore su brojne, istakao je premijer, i dodao da obuhvataju velike infrastrukturne projekte: poput autoputeva duž Jadranskog mora i prema Srbiji, kao i nekoliko modernizacija aerodroma, morskih luka i željeznice, za koje je naveo da bi trebalo da budu završene do kraja 2030. godine.
U tekstu se konstatuje da je Crna Gora uvela pravosudne reforme, povećala iznos prosječne plate, ograničila upotrebu gotovine u velikim transakcijama kao što su one sa nekretninama da bi se iskorijenilo pranje novca, te radi na suzbijanju organizovanog kriminala.
- Reforme bi trebalo uskoro da budu nagrađene, inače koja je poenta pristupa zasnovanog na zaslugama?, navodi se u tekstu, a FT podsjeća da je komesar EU za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, rekao za FT ovog mjeseca da će kandidature za pristupanje zemalja Balkana biti „ubrzane“, ali da je na njima da „dokažu da treba da budu brzo primljene“.
Premijer je govorio i o praksama ranijeg zaduživanja, konkretno u kontekstu kredita za auto-put.
- Crna Gora je loše upravljala velikim građevinskim projektima u prošlosti, poput ugovora iz 2014. za kratku dionicu auto-puta koji je privredu izložio kineskom kreditu od milijardu dolara — četvrtinu tadašnjeg godišnjeg bruto domaćeg proizvoda zemlje — i koristila ključnu infrastrukturu, uključujući važne morske luke, kao zalog. Podgorica je naučila lekciju i smanjila tu izloženost na znatno ispod 10 odsto BDP-a, kazao je Spajić.
Spajić je ukazao na potrebu većeg izdvajanja za odbranu od strane država članica NATO-a i kazao da je poruka koju dobija od SAD - da žele da vide veće i aktivno učešće svih saveznica u okviru alijanse.
- Mi smo saglasni - svako treba da bude konstruktivan i kredibilan partner, zaključio je premijer.