Želim da saopštim da će klub poslanika DF podržati ovaj predlog zakona, poručio je Jovan Vučurović iz DF-a komentarišući raspravu u Skupštini oko uvođenja Njegoševog Dana.
-Kazao sam juče na odboru da je veoma važno da ovaj zakon dobije što širu podršku, a onaj kome ovo smeta treba da smisli neko ubjedljivo obrazloženje. Ovdje se godinama govorilo o neprijateljima države, o sličnim glupostima koje je plasirao bivši režim kako bi sebe predstavio kao eksluzivnog zaštitnika CG. Oni jesu bili zaštitnici CG, ali privatne države Mila Đukanovića, u kojoj su se falsifikovale istorijske činjenice, i u kojoj nije bilo previše mjesta za Njegoša jer je on podsjećao na identitet koga su se neki odrekli. Da se kojim slučajem projavio u Crnoj Gori Đukanovićevog doba, Njegoš bi bio utamničen, kao i mnogi koji su išli tim putem-naveo je on.
Dodaje: "I nadam se da neće biti onih koji su protiv predloga zakona, jer ko god drži do Crne Gore i njene tradicije ne bi trebalo da bude protiv toga da jedan dan bude posvećen Njegošu, da bude dan kulture":
-Kolege iz Demokrata su imali više sreće od nas, jer sam siguran da će ovaj predlog zakona proći. Mi smo sličan zakon predlagali oktobra 2018. Godine i decembra 2019. Godine, negdje uoči početka presudne bitke za svetinje i Crnu Goru. Međutim, nije bilo većine da se usvoji, a DPS-u je bilo važnije da se ne zamjere koalicionim partnerima, nego da odamo počast onome ko nas je proslavio- poručio je on.
-Pisali su o Njegošu mnogi velikani - Sveti vladika Nikolaj Velimirović nema dileme kada govori o njegovoj veličini i prvenstvu u našem narodu i svoju ,,Religiju Njegoševu'' počinje: Vladika Petar drugi predstavlja veliki praznik u životu srpstva. On stoji usamljen među ostalim zanemnitim Srbima, bez prethodnika i bez sledbenika. Njegov jedini prethodnik jeste donekle velika duša srpskog naroda, izražena u narodnoj poeziji. Isidora Sekulić će mu posvetiti ,,Knjigu duboke odanosti'' i naslutiti šta se sprema – kada je za Meštrovićev rad Njegoša kazala- to nije suštinski Njegoš, pisao je i Đilas, Matija će mu posvetiti ,,Prahu oca poezije'', Crnjanski će kazati - Lirski taj odnos prema Bogu, velika je novost, — posle Kosova Njegoš sja usamljen, u suncu, nad morem. Ivo Andrić će u svom eseju ,,Njegoš kao tragični junak kosovske misli'' kazati- Ali nisu samo misao i poezija predeli za kosovsku tradiciju. Ona je za Njegoša život sam. Lubarda će svojim slikarskim genijem zavapiti za Njegoševim oskrnavljenim grobom…- navodi se u saopštenju.
Dodaje: "Mnogo toga o Njegošu napisao je i blaženopočivši mitropolit Amfilohije, ističući da je Njegoš u tamnici od 1974. i mi treba da oslobodimo egoša iz tamnice, da imamo mjesto oko koga ćemo se okupiti i pomiriti.. ".
-Takođe, kako i kaže u obrazloženju, važna je I ta kohezivna snaga Njegoša I njegovo prijateljstvo sa pojedinim vezirima I begovima. Jedan od njih, Alipaša Rizvanbegović Stočević, hercegovački vezir, sagledavajući Njegoševa razmišljanja, rekao je o vladici ovu prostu i duboku istinu: "A boga mi moga i dina, to je onaj pravi srpski ban od Kosova." A Njegoš, I kroz svoju posvetu prahu oca Srbije, jednom za sva vremena spaja i uvezuje svoj narod, I poziva na njegovo jedinstvo p slogu. Dakle, bilo je I vrijeme da se i na ovaj način odužimo Njegošu, a nadam se da ćemo I ubuduće biti na visnini zadatka kada su u pitanju oni koji su ostavili trag u našoj istoriji I tradiciji- navodi on.
