Институт за љекове и медицинска средства објавио је јуче извјештај о потрошњи љекова у 2021. години који показује да је дошло до раста за 20 одсто и да је за разне терапије утрошено укупно 139.000.000 еура. У извјештају се наводи да је највише новца утрошено за лијечење карцинома 41.486.000 еура, антинфективне љекове 19.557.000 еура, лијечење болести крви и крвотока 18.545.000 еура, за дигестивни систем 17.000.000 и кардиоваскурарна обољења. Грађани су дневно највише користили терапија за кардоваскуларна обољењам, укупно 4.030 таблета на дан.
– Наведени подаци показуjу да jе у укупноj потрошњи према ДДД/1000/дан, као и претходних година, наjвише коришћена група љекова за лиjечење кардиоваскуларног система, чиjи jе удио потрошње 30 одсто од укупне потрошње свих љекова. Слиjеде љекови за лиjечење крви и крвотворних органа са 28,5 процената учешћа, затим љекови за лиjечење алиментарног тракта и метаболизма са 11,50 одсто, љекови коjи дjелуjу на нервни систем са 9,43 одсто, затим љекови за болести мишићно-костног система са 6 одсто, љекови за лиjечење болести респираторног система са 5,48 одсто итд. Када говоримо о потрошњи у финансиjском смислу, наjвећу потрошњу су имали љекови из групе антинеопластика и имуномодулатора за лијечење тумора (41.486.663,15 еура) са учешћем од 29,80 одсто у укупноj потрошњи, затим антиинфективни љекови за системску примjену (19.557.152,93 еура) са учешћем од 14 одсто, љекови за лиjечење крви и крвотворних органа (18.545.920,92 еура) са учешћем од 13,32 одсто, љекови за лиjечење алиментарног тракта и метаболизма (17.278.884,06 еура) са 12,41 одсто, љекови за лиjечење кардиоваскуларног система (10.936.372,61 еури) са 7,9 одсто итд. Упоређуjући податке о потрошњи љекова из 2021. године са подацима из претходне, 2020. године, а имаjући у виду да jе у питању период пандемиjе ковида-19, као и податак да jе 2021. година са наjвећим броjем обољелих од ковида-19, очекивано jе и забиљежен значаjан пораст потрошње љекова. Потрошња љекова у ДДД/1000/дан jе порасла за 6,53 одсто, а финансиjски jе забиљежен пораст од 20,93 одсто – наводе у извјештају.
Како објашњавају, група љекова коjа jе, изражено у ДДД/1000/дан, забиљежила наjвећи пораст у потрошњи у 2021. години у односу на 2020. годину су хормонски препарати за системску примjену, искључуjући полне хормоне (22,10одсто).
– У тоj групи љекова наjзначаjниjи пораст су забиљежили глукокортикоиди (кортикостероиди за системску примjену), затим слиjеде љекови за лиjечење болести респираторног система (16,20 одсто), љекови за лиjечење болести крви и крвотворних органа (14,38 одсто), као и антиинфективни љекови за системску примjену, посебно антибиотици чиjа jе потрошња порасла за 12,39 одсто. Значаjно jе напоменути да jе у 2021. години забиљежен пораст потрошње љекова у скоро свим групама љекова, осим за љекове за лиjечење кардиоваскуларног система. Код љекова за лиjечење нервног система и за љекове коjи дjелуjу на око и ухо дошло је до незнатног смањења потрошње – наводе из ЦИНМЕД-а.
Наjзначаjниjи финансиjски пораст у 2021. у односу на 2020. годину су забиљежили антиинфективни љекови за системску примjену, 55,56 одсто.
– Значаjно jе напоменути да овоj групи љекова, осим антибиотика коjи су забиљежили значаjан финансиjски пораст од скоро два милиона еура (30 одсто), припадаjу и вакцине против ковида-19 – наводе из те установе.