Сава Ковачевић jе своjом хероjском смрћу на Сутjесци ушао у легенду и постао jедан од наjомиљениjих ликова Народноослободилачке борбе. Од његове погибиjе прошло jе тачно 78 година, а тог кобног 13. jуна 1943. године читава Савина породица се борила у партизанима.
Рођен jе 25. jануара 1905. године у селу Нудолу, близу Грахова, код Никшића. Потиче из земљорадничке породице Благоjа и Jоване Ковачевић. Његову породицу су у Никшићу и околини знали под надимком Мизаре. Читава Савина породица jе учествовала у Народноослободилачкоj борби. 13. jуна 1943. заjедно са Савом су погинули његов отац Благоjе, брат Jанко и четрнаестогодишњи братанић Драган, коjи jе био Савин курир. Савин рођени брат Никола jе био познати револуционар, а његов син Митар jе такође проглашен за народног хероjа.
Дjетињство, младост и већи дио живота Сава jе провео у родном краjу. Основну школу завршио jе у сусjедном селу Заслапу. Због лошег материjалног стања породице, ниjе наставио даље школовање, већ jе остао на селу и почео да се бави пољопривредом.
Jош у раноj младости, под утицаjем свог стариjег брата Николе Ковачевића, приступио jе револуционарном покрету, а члан Комунистичке партиjе Jугославиjе постао jе 1925. године.
Послиjе окупациjе Краљевине Jугославиjе, априла 1941. године, Сава jе као члан Окружног комитета КПJ за Никшић активно учествовао у припреми Тринаестоjулског устанка. Прва велика акциjа против окупатора на териториjи Грахова изведена jе под његовим руководством – 25. jула, када jе савладана италиjанска посада, jачине од око 80 воjника и ослобођено Грахово.
У jесен 1941. године Главни штаб НОП одреда за Црну Гору и Боку га jе именовао за команданта Никшићког партизанског одреда, коjи jе убрзо нарастао на десет батаљона.
Истовремено са развоjем устанка у Црноj Гори, Сава jе воjно-политички рад своjих jединица усмjерио и у источну Херцеговину и према Дубровнику. Jануара 1942. године формиран jе Оперативни штаб за Херцеговину, на чиjем се челу налазио Сава и коjи jе имао задатак да координира борбе црногорских и херцеговачких jединица. Тада су се под његовом командом нашле снаге jачине око 20 батаљона, коjе су дjеловале на простору од Острога до Дубровника и од Боке до Гацка.
У току Треће неприjатељске офанзиве, jединице Никшићког партизанског одреда водиле су изузетно тешке борбе око Никшића и Грахова, у Боки и у Пиви. Априлу 1942, у борбама у Жупи никшићкоj тешко су поражене jаке четничке снаге под командом Баjа Станишића – то jе био први тежи пораз четника у Црноj Гори.
Када jе 12. jуна 1942. године формирана Пета пролетерска црногорска ударна бригада, Сава jе постао њен први командант. Бригада jе наjприjе била главна заштитница у борбама на тромеђи Црне Горе, Босне и Херцеговине, а потом jе са ширег простора Зеленгоре штитила поход Групе пролетерских бригада у западну Босну и осигуравала збјег народа и болницу.
У току Четврте неприjатељске офанзиве, Савина бригада jе учествовала у борби за Прозор, борби с тенковима у Острошцу, нападу на Коњиц, одбрани у долини Неретве, коjа jе имала велики значаj за спас рањеника и општи успjех у бици на Неретви. Послиjе преласка Неретве, бригада jе водила тешке борбе на лиjевоj обали Неретве, за ослобођење и одбрану Невесиња, на Планоj, Jаворку и Биочу. Сава jе командовао бригадом у оштрим борбама на правцу Никшић-Шавник, на Комарници и на Дурмитору, што jе успорило надирање вишеструко jачих њемачко?италиjанских снага у Петоj офанзиви. Маjа 1943. године, када су уведени први официрски чинови у НОВJ Никола jе добио чин пуковника.
У наjтежем периоду Пете неприjатељске офанзиве, jуна 1943. године, Сава jе постављен за команданта Треће ударне дивизиjе. Дивизиjи jе тада пао наjтежи задатак – да буде заштитница Главне оперативне групе, да штити Централну болницу и изврши пробоj из окружења.
У тешким борбама 11. и 12. jуна на Вучеву, под Маглићем, код Боровна, на десноj обали ријеке Сутjеске, одбиjени су снажни удари неприjатеља, спашена болница и направљен покушаj да се на лиjевоj обали Сутjеске образуjе мостобран. Дана 13. jуна, главне снаге дивизиjе су пошле у општи напад на лиjевоj обали Сутjеске – дивизиjа jе успjела да потисне неприjатеља, али не и да сломи његов отпор на Кошуру, падинама Озрена, Ластве, Казана. У наjкритичниjем тренутку, Сава jе одлучио да се новим jуришем изврши пробоj – с Пратећом четом и групом курира избио jе у први стрељачки строj, заповиједио jуриш, и пуцаjући из пушкомитраљеза, пошао напред и пао покошен рафалима неприjатеља.
