Предсједник комисије за измјене Закона о високом образовању и декан Природно-математичког факултета у Подгорици Предраг Мирановић казао је за „Дан” да ће радни тим УЦГ предложити Министарству просвјете, науке, културе и спорта двије варијанте за измјену система студирања на свим факултетским јединицама. Мирановић је казао да није добро да се стратешка питања као што је модел студија мијењају сваке три-четири године, али да је због захтјева студената и тржишта рада неопходно урадити флексибилан систем. Он истиче да постоје дипломе које Универзитет издаје у складу са садашњим моделом студирања (3+2 – основне и мастер студије), које имају или малу или никакву употребну вриједност на нашем тржишту рада.
– Са појединим дипломама високошколци тешко могу да нађу запослење, али оне имају употребну вриједност за студенте који желе да школовање и усавршавање наставе у иностранству. Вриједност тог модела студија је да студенти могу један степен студија да уче вани. Ми смо у оквиру радног тима за измјене закона размишљали како да помиримо те двије ствари, направимо флексибилан систем и дођемо до дипломе која има употребну вриједност, а то су вјероватно четворогодишње за поједине студијске програме и области и потом омогућимо мобилност за студенте који желе да студирају у другим установама. У том смислу су предложене двије варијанте – да се направи систем који студентима двогодишњих мастер студије омогућава да након завршених 60 ЕЦТС кредита, што одговара обиму од једне студијске године, изађу из тог система са дипломом након четири година студија (три године основних и једна мастер) са којом може да се запосли – истиче Мирановић.

Он каже да је други предложени модел да факултети сами на основу својих потреба и тржишта рада изаберу какав ће модел примјењивати.
– У питању је стратешка одлука и ми ћемо радном тиму Министарства просвјете, науке, културе и спорта да предочимо које су предности и мане та два система студија. Циљ је да се дође до диплома које имају употребну дозволу на тржишту рада. Тренутно је највећи проблем за Правни факултет код кога постоји низ системских закона који препознају диплому која се стиче само након четири године. Проблем наше омладине је што им долази конкуренција из региона, који имају дипломе четворогодишњих студија, док наши високошколци немају могућност да на тржиште рада изађу са дипломама од три и пет година – каже Мирановић.
Он истиче да ће одлука бити на министарству како би се унаприједио закон и омогућила једнака права за све високошколце.
– Када је ријеч о програму за образовање учитеља сматрам да је то регулисана професија и да као и у региону и Европи иду на један исти систем. Ово што будемо предложили важи за све установе и институције високог образовања. Не можемо да понудимо ово љекарима чије образовање мора да траје шест година – казао је Мирановић.
Д.Б.