Novinarka, publicistkinja, spisateljka, dugogodišnja saradnica "Dana", Mila Milosavljević јedna јe od dobitnika nagrade "Svetosavsko blagodarje" Udruženja književnika Srbije. Ovo prestižno priznanje dodiјeljeno јoј јe na Svetosavskoј akademiјi koјu organizuјe UKS. "Svetosavsko blagodarјe" UKS dodјeljuјe poјedincima i ustanovama za izuzetan doprinos radu Udruženja u prethodnoј godini, odnosno za trajni doprinos ugledu i razvoju ovog Udruženja, kao i za izuzetan doprinos njegovanju duha srpske narodne i umјetničke književnosti i očuvanju tradicije i narodnih običaja između dva Savindana, a u slavu Svetog Save, ne samo prvog srpskog arhiepiskopa već i prosvјetitelja i književnika.

– Već sama činjenica da radim ono što najviše volim, a to je pisanje, novinarstvo, za mene je velika nagrada. Sticaj tih okolnosti smatram ogromnom privilegijom. Velika je ovo nagrada i ogromna sreća pripadati zaljubljenicima u svoju profesiju, svemu uprkos, pa i preprekama i poteškoćama kojih ima, kao i u svakom poslu, ali i radosti zbog nepresušnog entuzijazma, nadahnuća bez osјeke svih ovih godina - kaže Mila Milosavljević, povodom dobiјanja značaјnog priznanja UKS.

• Šta za Vas predstavlja, "Svetosavsko Blagodarje"?

– Nagrada "Svetosavsko blagodarje" za mene ima ogroman značaj. S jedne strane, kao potvrda da je ono što radim dostojno imena našeg velikog svetitelja, duhovnog putovođe nas, naših predaka i potomaka, Svetog Save, a sa druge i breme odgovornosti, koje me i danas i sutra obavezuje da sve što radim bude u duhu Svetosavlja, da dјelam punog srca i ljubavi prema svojoj vјeri, otadžbini i svom divnom narodu, njegovim pregaocima i stvaraocima, a meni dragim sabesјednicima. Na kraju, i prema mom poslu, novinarstvu u koje sam nepovratno zaljubljena.

• Kada ste i kako odlučili da postanete novinar? Šta je bilo presudno da odaberete ovu profesiju?

– Novinarstvo sam zavoljela u ranom dјetinjstvu. Zapravo, preteča ovoj ljubavi bila je ljubav prema knjizi, čitanju. Zahvaljujući mom ujaku Radoslavu, već sa četiri godine čitala sam i ćirilicu i latinicu. Od kada sam savladala poslednja slova azbuke i abecede, usliјedio je moj put u Gutembergovu galaksiju i to bespovratno. Nakon nekoliko ponovljenih čitanja istih slikovnica, dok ne stignu nove, čitala sam sve što mi je dolazilo pod ruku. To su mahom bile knjige po svemu neprimјerene za moj uzrast. Upijala sam ujakove čitanke, knjige za lektiru, a do pravog otkrića, sada mogu da kažem i sudbinskog, došla sam sasvim slučajno sred nestašluka i dјečje igre na dјedinom tavanu gdјe su se pored svega i svačega odlagale i stare novine i časopisi. Tako da sam na to svoje novootkriveno tajno mјesto, listajući te stare časopise, čitajući reportaže, intervjue, razne tekstove otkrivala sviјet. Ovakvo čitalačko iskustvo, kroz prizmu dјečje radoznalosti, žeđ za znanjem, učinili su da nekim nenadanim prečicama usvojim obilje novih riјeči, termina koji su mi kasnije, tokom školovanja, već od osnovne škole pa do dan-danas bili i ostali jedan stameni kamen temeljac na koji se oslonilo sve ono što je dragocјeno za čovјeka bilo čime da se bavi, a naročito pisanom riјeči. Tom prečicom sam i krenula u sviјet novinarstva, već od osnovne škole, i na istom putu ostajući do dan-danas. Zaključila bih, i na osnovu sopstvenog iskustva, da je put do dobrog novinara pored redovnog obrazovanja i čitanje knjiga. I to puno knjiga.

• Iza Vas je obilje novinarskih tekstova, intervjua. Koje sagovornike biste posebno izdvojili i zašto?

– Ne brojim svoje tekstove, intervjue, štampane ili u TV formi. Bilo ih je zaista mnogo nakon tri decenije bavljenja novinarstvom. Budući da je sfera mog interesovanja i rada bila pretežno kultura, moji sabesјednici, sagovornici bili su i jesu mahom ljudi iz ove oblasti. Ako treba da svedem i suzim krug, mogla bih da kažem da je oblast književnosti moj fah. Teško mi je da od svih svojih sagovornika izdvojim tek nekoliko njih koji su za mene bili posebni. Taj spisak je poduži. Možda najpriјe, ne sa malom nostalgijom, pa i tugom, ali i ponosom i radošću što sam bila u prilici da ih upoznam, i kao gost u njihovom domu sјedim nasuprot njih i razgovaram s njima, mogu da spomenem one uveliko upisane u vјečnosti: legendarnog Moma Kapora, čudesnog Milorada Pavića, Rajka Petrova Noga, Davida Albaharija, Danka Popovića, Danila Nikolića, Radovana Belog Markovića, Olju Ivanjicki, Batu Živojinovića, Miru Stupicu… Razgovarala sam licem u lice i sa Paulom Koeljom, Umbertom Ekom, Erikom Jong, Tonijem Parsonsom, Trejsi Ševalije i mnogim piscima iz ciјelog sviјeta koji su pohodili Srbiju, ali, pomenuti velikani srpske književnosti, savremenici koji su u njoj utisnuli dubok pečat i kao pisci i kao ljudi, veliki, posebni i meni dragi ljudi jesu oni koje stavljam ispred svih. Takođe, uviјek me iznova raduju razgovori sa najčitanijom srpskom književnicom Ljiljanom Habjanović Đurović, operskom divom svјetskog glasa Jadrankom Jovanović, Selimirom Radulovićem, Matijom Bećkovićem…

• Pored novinarstva, oprobali ste se i u književnosti, autorka ste dviјe knjige poezije, nekoliko publicističkih ostvarenja, knjiga za dјecu…

– Da, do sada sam objavila jedanaest knjiga, a posljednja je svјetlo dana "ugledala" na prošlogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. U pitanju je, "Bon Ton za decu", u izdanju "Globos Aleksandrije". Da napišem ovu knjigu potakla su me i moja dјeca i njihovi vršnjaci, ali i svakodnevnica u kojoj je sve manje mјesta i vremena za liјepe riјeči, kao što je "hvala" ili pak "izvinite", "oprostite", "molim Vas". I odrasli i dјeca ostaju neriјetko zbunjeni nekad brzinom, a nekad haotičnošću tempa života koji živimo, "zaboravljaju" neriјetko na elementarno a veoma važno u ponašanju. Stoga je bilo važno da se još jednom "podsјetimo" kodeksa, pravila koja se tiču našeg ponašanja u različitim životnim situacijama i na različitim mјestima. Svi želimo da nam dјeca porastu u obzirne, plemenite, saosјećajne i što je najvažnije dobre ljude. Moj "Bon Ton za decu" upravo to i ima za cilj.