Некада обавезна лектира, и дио сталних позоришних репертоара, једна од најпопуларнијих драма Мирослава Крлеже, комад "У агониjи", играо је прексиноћ на Великој сцени Црногорског народног позоришта. Представа је продукција Бео Арта, а режирала га је Ана Ђорђевић. Улоге тумаче Бранко Цвејић (наратор и полицијски инспектор), Марија Вицковић (баруница Лаура Ленбах) и Радован Вујовић (адвокат Иван Крижовац). Сценографкиња jе Миа Давид, костимографкиња Адриjана Паjић, лекторка Диjана Дикљић.
Прича је то не само о пропадању посљедњих остатака некада моћног аутроугарског царства након Првог свјетског рата, које је отјеловљено у остацима племства, неприлагођеног и сатјераног у кут у новим околностима, већ и више, драма о међуљудским односима, њиховој искрености, љубавним и прељубничким играма, социјалним нормама и отуђењу, хипокризији грађанског друштва и немилосрдности капитализма. А, најбоља, уједно и највидљивија "подлога" свакако и увијек је положај жене у таквом друштву, кроз призму (не)искрености мушко-женских односа. И управо то га чини изузетно актуелним, савременим, иако на сцени гледамо салон из `20. година 20. вијека. Томе додатно доприноси и измијењени крај, јер није више Лаура та која окончава живот самоубојством, већ она убија Крижовца.
Редитељка Ана Ђорђевић каже да не постоји само једно и тачно читање драмског текста које је исправно, већ постоји избор режисера који се у неком тренутку чини најрелевантнијим.
– Ни у једном тренутку овом представом нисмо хтјели да сугеришемо начин читања Крлеже. Јер, комади тако великих и значајних драмских писаца не могу се довести у питање једним сценским извођењем, већ могу само послужити као инспирација за причање једне од прича - рекла је Ђорђевић, између осталог. Додаје и да је представа допринос читању класике, али, с циљем да се класика актуелизује, не само да се рационализује већ и да се осјети оно што покреће човјека данас.
Глумац Радован Вујовић истиче да му је сусрет с Крлежом био изазован, иако не и оптерећујући. Током рада, каже за "Дан", постепено се "отворило" колико је текст драме слојевит, садржајан и захвалан за глуму. Но, иако је ријеч о драми, публика је на моменте реаговала као да је у питању комедија, што, каже Вујовић, није неочекивано, већ и пожељно.
– Ми смо то и хтјели, јер овај текст има потенцијала да буде духовит на моменте, јер је адвокат којег глумим до те мјере љигав, аморфан, неухватљив, бескрупулозан, да то у једном моменту постаје невјероватно, и постаје смијешно гледати једну такву креатуру како се мигољи и врда кроз све те ситуације - каже Вујовић. Истиче и да је посебно задовољство и привилегија дијелити сцену са Цвејићем.
Чињеницу да је Крлежа не тако давно био игран на свим сценама некадашње Југославије, и да је `90. услиједила пауза, те да се овај писац полако враћа на регионалне позоришне сцене, Цвејић коментарише ријечима - "нисам баш сигуран, а волио бих да је то тако, да се поново враћа". Он истиче да ниједно позориште у Београду, па ни у Загребу, нема на репертоару Крлежин комад, већ су углавном независне продукције у питању.
– Крлежа то тако добро напише, да сам се увијек осјећао привилегованим да говорим његове текстове. Рецимо, у овом комаду, није било предвиђено да говорим дидаскалије, међутим, оне су толико добро написане да би их било штета не изговорити, и то се види и осјећа на основу реакција публике - рекао је Цвејић за "Дан".
Ж.Ј.