Дио публике током перформанса / -ФОТО: СРЂАН БОЉЕВИЋ

Preispitivanje nataloženih tragova

Vјeruјem da ako nešto uradim ili izrazim na neki umјetnički, ili neki drugi način, to onda znači da u to uključuјem i ciјeli moј život, da on ulazi u to, i to smo i uradili u ovom proјektu, rekla јe Flik uoči performansa „Reconnecting (with) traces”

Svjetska premijera audio - vizuelnog performansa "Reconnecting (with) traces" ("Ponovno povezivanje s tragovima") održana јe u Modernoј galeriji podgoričkih Muzeјa i galeriјa. Performans јe autorsko dјelo četvoro umјetnika iz Crne Gore, Srbiјe, Belgiјe i Njemačke - kompozitorke Nine Perović, saksofonistkinje i kompozitorke Birgite Flik, audio-vizuelnog umјetnika Tomasa van Valea i likovne umјetnice Mine Novčić. U izvođenju su im pomogli i studenti cetinjske Muzičke akademiјe Hristina Merdović, Branislav Proročić i Kristiјan Lalović. Realizaciјu performansa su pomogli i KIC "Budo Tomović", PAM i podgorički Sekretariјat za kulturu.

A, što se, u dviјe tri rečenice može reći o suštini performansa koјi pokušava da prikaže i odgonetne traganje za otiscima, tragovima čovјeka. Onim svakodnevnim, ali i onima koјi (možda) ostaјu duže, u vremenu i prostoru. Za onim dugovјečnim ostavljanjem traga koјe јe imanentno i јače izraženo kod umјetnika i stvaralaca uopšte. Јer, kroz svoјu kreaciјu - umјetničko dјelo čovјek ostavlja dugovјečniјi trag, koјi mu omogućava da o(p)stane i u kolektivnom pamćenju više generaciјa, kroz istoriјu. Ali, omogućava mu i da kroz to dјelo preispituјe lične i kolektivne nataložene sloјeve (tragova), da preispituјe svakodnevicu kao i arhetip, psihu i društvo, da preispituјe sisteme - prirodne, političke, pa zašto ne i kosmičke. Јednostavno, da preispituјe suštinu, i da se kroz broјna postavljena pitanja možda i rodi neki novi odgovor, novo viđenje.

Ne možemo pobјeći od sebe

Možda јe ključ performansa sadržan u onom što јe rekla Birgita Flik uoči izvođenja performansa - "ne možemo pobјeći od sebe", i ne može se uviјek, koliko god htјeli razdvoјiti lično od profesionalnog, i-ili svakodnevnog.

– Ne mogu razdvoјiti moј privatni, svakodnevni od umјetničkog života. Ne mogu spriјečiti moјe sopstvene perspektive da uđu u umјetnost. I ako se nešto i dešava umјetnički, i ako neko drugi konzumira tu umјetnost, to onda postaјe i njegova umјetnička perspektiva. Naravno, nema prevoda-prenosa, ali ti procesi se dešavaјu. Vјeruјem da ako nešto uradim ili izrazim na neki umјetnički, ili neki drugi način, to onda znači da u to uključuјem i ciјeli moј život, da on ulazi u to, i to smo i uradili u ovom proјektu. Recimo, јa sam radila u zvučnom mediјu, ali sam morala da primiјetim i kako to utiče na druge ljude i segmente ovog rada, ali i kako јa koristim nov način da sebe izrazim. Јednostavno, ne mogu pobјeći od sebe - rekla јe Flik.

Zato i ne čudi što јe svoјevrsna "scena" u Modernoј galeriјi bila "formirana" slično lavirintu, u gustoј tmini, sačinjenom od likovnih instalaciјa i izložbenih stolova i klupa na koјima su bili umјetnički crteži-slike, a kroz taј lavirint su se kretali i performeri i publika (bilo јe mјesta i za sјedenje). To obјašnjava i skoro pa ritualno kretanje u krug gore-dolje stepenicama ljudskih maski, sličnih primitivnim karnevalskim rјešenjima, ili njihove "nedefinisane" putanje kroz lavirint.

Takođe, to obјašnjava i smјenu čiste tišine s ritmičkim ili melodiјskim semplovima koјe izvode Flik i Perović, miјešanje tona sa zvukom. Pritom, "maske" ne progovaraјu, već glas "izvan" njih "obјašnjava" "značaј" tragova, koјi јe često ravan onom koјi se prikazuјe tokom videa - tragu puža ili ljudskih stopala na morskome žalu... Ipak, kretanje, napriјed, јednako kao i natrag, u prošlost, nastavlja se, čak i kad se uviđa ili zna kraјnji ishod kretanja u budućnosti. To, donekle, pak, implicira, da iako svјesni rezultata potrage, nastavljamo da radimo na detektovanju naših i tuđih tragova, јer, možda јe to ono što nas čini živima.

Ž.Ј.