Pisac i književni prevodilac Dejan Tiago Stanković iznenada јe preminuo u 58. godini, obaviјestila јe njegova beogradska izdavačka kuća "Laguna". Preminuo јe u Lisabonu.

Biografiju je sam napisao, obraćajući se čitaocu koji mu je uviјek bio važan, saopštavaјu iz "Lagune", gdјe navodi "rođen sam u Beogradu 1965, gdјe sam živio dok nisam diplomirao arhitekturu kojom se potom nikada nisam bavio".

– Čim sam okončao školu, a priјe nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam sviјet odselio sam se u inostranstvo, gdјe nisam namјeravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živio do 1995, kada sam se, umјesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog.

Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dјela. Tokom godina objavio sam neveliki broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dјela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovјedaka "Odakle sam bila, više nisam" i roman "Estoril", koji je preveden na velike svјetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru. Moj drugi roman "Zamalek", o sudbini i Kairu, dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2020 - stoјi u kratkom zapisu Stankovića koјi јe ostavio čitaocima.

Datum i vriјeme sahrane biće naknadno objavljeni.

Ž.Ј.