Више волите црну кафу? Онда вјероватно волите и црну чоколаду, према новом истраживању које идентификује генетску основу за те склоности.
То генско обиљежје може вас водити ка добром здрављу, према мишљењу научнице Мерилин Корнелис, професорке превентивне медицине на „Нортхwестерн Университy“, преноси ЦНН, јављају медији.
Студије су показале да умјерене количине црне кафе, између три и пет шољица дневно, смањују ризик од одређених болести, укључујући Паркинсонову болест, болести срца, дијабетес типа 2 и неколико врста карцинома.
Али те предности ће вјероватно бити израженије ако кафа не садржи млијеко, шећер и друге ароме које додајемо, а које гоје.
"Знамо да постоји све више доказа који упућују на повољан утицај конзумирања кафе на здравље. Али читајући између редова, свако ко савјетује некога да конзумира кафу обично би требало да савјетује да конзумира црну кафу због разлике између конзумирања црне кафе и кафе са млијеком и шећером", рекла је Корнелис.
"Једна је природна, без калорија. Друга може да дода стотине калорија, а утицај на здравље могао би да буде сасвим различит", додала је она.
У претходним истраживањима, Корнелис и њен тим открили су да гени могу да буду разлог зашто неки људи уживају у бројним шољицама кафе дневно, док други не.
“Лјуди са одређеним геном брже метаболизују кофеин, тако да стимулативни ефекти брже нестају и онда морају да пију више кафе”, рекла је и додала:
"То би могло да објасни зашто се чини да некима не смета већа количина кафе у односу на некога ко би могао да добије дрхтавицу или постане веома тјескобан након мање количине кафе".
У новој студији објављеној у часопису "Натуре Сциентифиц Репортс", Корнелис је детаљније анализирала врсте кафопија, одвајајући љубитеље црне кафе од љубитеља кафе са млијеком, шећером и другим додацима.
"Открили смо да они који пију кафу, а имају генетску варијанту повезану са бржим метаболизмом кофеина преферирају горку, црну кафу", рекла је Корнелис.
"Такође смо пронашли исту генетску варијанту код људи који више воле чист чај од заслађеног и горку, црну чоколаду, од млијечне чоколаде".
Корнелис и њен тим не мисле да склоност има икакве везе са укусом обичне црне кафе или чаја.
Умјесто тога, рекла је, људи с овим геном преферирају црну кафу и чај јер горак укус повезују са повећањем менталне будности због кофеина.
"Наше тумачење је да ти људи изједначавају природну горчину кофеина са психостимулацијским ефектом”, рекла је Корнелис и додала:
"Науче да повезују горчину са кофеином и ефектом који осјећају. То је научено".
Исто важи и за већу склоност ка црној чоколади у односу на млијечну чоколаду, додала је.
"Кад помисле на кофеин, помисле на горак укус, па уживају и у црној чоколади", рекла је Корнелис. "Могуће је да су ти људи само врло подложни ефекту кофеина, а такође имају то научено понашање повезано са другом горком храном."
Тамна чоколада садржи нешто кофеина, али много више једињења званог теобромин, познатог стимуланса нервног система повезаног са кофеином. Али, више није боље када је у питању теобромин, показују студије, веће дозе могу да повећају број откуцаја срца и покваре расположење.
Црна чоколада је такође пуна калорија, па је ограничење конзумирања добро за линију.
Ипак, студије показују да чак и мали залогај црне чоколаде дневно може да допринесе здрављу срца и смањи ризик од дијабетеса.
То је вјероватно зато што какао садржи много флаванола, епикатехина и катехина, антиоксидативних једињења за које се зна да побољшају проток крви. Остале намирнице које садрже флаваноле укључују зелени и црни чај, црно вино, кељ, лук, бобице, агруме и соју.