Iz tog razloga, sorte grožđa bez sjemena su veoma popularne. Iako se u prirodi javljaju i sorte bez sjemena, ove bobice su obično veoma male.

Vinova loza se prska giberelinima i auksinom tokom faze rasta. Kao rezultat toga, plodovi ne formiraju sjeme, udaljeniji su i veći su kada se beru od neobrađenih plodova.

Iako se krajnji rezultat smatra bezbednim za ljudsku upotrebu, nedostaju istraživanja o mogućim dugoročnim efektima. Ali jednostavno izbegavanje semenki grožđa nije nužno dobro za vaše zdravlje.

Zdravstvena svojstva grožđa nalaze se u često nevoljenim sjemenkama. Sadrže, između ostalog, oligomerne proantocijanidine (OPC), koji imaju antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. Takođe se kaže da poboljšavaju zdravlje srca i jačaju imuni sistem.

Postoji nekoliko dobrih razloga za kupovinu grožđa sa sjemenkama - ovo posebno važi za plave, crvene ili crne sorte. To je zato što sadrže veći sadržaj resveratrola od bijelog grožđa i takođe posebno veliku količinu kvercetina. Resveratrol se često pozdravlja kao čudo protiv starenja jer se kaže da sprečava starenje kože i štiti ćelije od slobodnih radikala. Kvercetin je biljni pigment sa sličnim efektima i takođe može da ublaži simptome alergije jer ima antihistaminska i antivirusna svojstva.

Zašto bi trebalo da zagrizete sjeme?

Možete imati koristi od svih ovih prednosti za zdravlje i ljepotu samo ako se s vremena na vrijeme zagrizete gorke sjemenke grožđa. Ovo je jedini način da dragocijene aktivne sastojke i hranljive materije unesete direktno u svoje tijelo.

(B92)