Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je u intervjuu za Glas Amerike da se o potencijalnom strateškom partnerstvu između dvije zemlje razgovara i da je takav dogovor moguć u budućnosti.
U kontekstu rata u Ukrajini i odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, američki diplomata za Glas Amerike kaže da postoji razumijevanje za zavisnost Beograda od ruskih energenata, ali da „nije dobro da Srbija sjedi na ogradi između dobra i zla“. Hil je negirao da postoje specifični rokovi koje SAD postavlja za rješavanje pitanja Kosova, ali kaže da se nada skorom napretku i da Amerika podržava francusko njemački predlog.
Hil, koji je stupio na dužnost 31. marta ove godine, kaže i da mu je jedan od utisaka o Srbiji da je „komplikovana zemlja“.
Kaže da „ne zna ni za kakve specifične rokove, ali postoji utisak da dijalog traje jako dugo i treba ga oživljeti“.
„U tom smislu, zadovoljni smo što vidimo angažovanje evropskih zvaničnika na visokom nivou, savjetnici za nacionalnu bezbjednost Francuske i Njemačke su došli u region, to je veoma važno. I mislim da je sekretar Blinken želeo da naglasi našu želju da se ovo pitanje pomjeri napred. Ima mnogo stvari na kojima želimo da radimo sa Srbijom i želimo da se pitanje Kosova riješi u nekom obliku“, rekao je.
Kako je rekao, „ne želi da govori o težnji ka EU samo u smislu da treba da se riješi pitanje Kosova“.
„Mislim da ima mnogo elemenata, jedan je da se srpska spoljna politika uskladi sa EU, to je bila jedna od tema nedavnih diskusija. Mnogo različitih aspekata, ali ako ja procjenjujem gdje Srbija treba da bude u bliskoj budućnosti, mislim da je to u EU. I volio bih da dodam, u zavisnosti od toga šta ljudi u Srbiji odluče, mislim da bi dobro mjesto za srpsku bezbjednost bilo u NATO“, kaže.
Mišljenja je da „ljudi razumiju kompleksnost problema i da je Srbija energetski zavisna od Rusije, ali mnoge zemlje pate zbog uvođenja sankcija ima i mnogo malih zemalja u EU koje su uvele sankcije, nije ni njima lako, ali znaju da je to ispravna stvar“.
„I mislim da Srbija treba dobro da razmotri ovo pitanje, stav moje vlade je da bi Srbija trebalo da se pridruži ovim sankcijama. Ali, o tome treba da odluče srpski lideri. Ono što se dešava u Ukrajini je totalno neprihvatljivo. I mislim da je nije dobro sjediti na ogradi između onoga što je, u suštini, dobro i zlo. I nadam se da će ljudi u Srbiji doći do tog zaključka“, kaže on.
Dodaje da „Srbija aktivno traži druge izvore snabdijevanja gasom, obnovljive izvore energije, gledaju kako da više rade na hidroenergetici, sve to je pokušaj da se budu nezavisni od veoma nepouzdanog dobavljača“.
„Rusija daje gas po određenoj cijeni, onda zadržavaju dodatni gas, onda govore o cijeni, pa se tu umješa politika, oni su totalno nepouzdani dobavljači i što se prije Srbija udalji od Rusije – bolje za narod u Srbiji“, kaže.
Istakao je da „želi da bude jasan“.
„Naša poruka Srbiji je da mora da diversifikuje izvore energije, da se oslanja manje na ruske izvore, neću da komentarišem specifična pitanja“, kaže.
Dodaje da rade na mnogim stvarima.
„Ne želim da govorim o komercijalnim interesima, ali gledamo da radimo nešto u vezi sa Dunavom, energijom vetra, solarnom energijom, drugim izvorima prirodnog gasa koji bi mogli da budu povezani sa tečnim prirodnim gasom iz SAD. Neće tečni prirodni gas podmiriti sve evropske potrebe, ali očekujemo da bi protokom vremena i Srbija mogla da bude korisnik tog gasa. Vidjećemo šta može da se uradi. Veoma sam zainteresovan da radimo sa Srbijom i razvijemo partnerstvo u energetici, kako bismo joj omogućili da ima izbor“, kaže.
Glas Amerike je naveo da je ministarka energetike Srbije izjavila da bi strateško partnerstvo sa SAD moglo da pomogne Srbiji u pogledu energetske sigurnosti.
Prema Hilovim riječima, „najbolji način da izbaksuzirate sporazum je da pričate o njemu prije nego što postane sporazum“. Ali, uvjeravam vas da razmišljamo o tome i razgovaramo.
Na pitanje „može li da se desi u bliskoj budućnosti“ odgovara potvrdno.
