Актуелна Влада није направила помак када је ријеч о политикама отворености у њеном раду, оцијенили су из Центра за демократску транзицију (ЦДТ), додајући да нијесу испуњена њихова очекивања у погледу корјенитих реформи у извршној власти, јавља агенција МИНА.

Програмска директорица ЦДТ-а Милица Ковачевић је, на конференцији "Отвореност извршне власти: Слијепа улица за информације”, казала да је иза црногорских грађана „изгубљена година“ када је у питању отвореност власти.

-У овој години немамо никакав помак када је у питању рад на политикама отворености- рекла је Ковачевић.

Она је казала да се одустало се од израде стратегије отворености, да процес партнерства отворених влада стагнира, као и да Закон о слободном приступу информацијама (СПИ) још није у парламенту.

-Тај Закон је требало да буде приоритет, али политичке елите су имале друге приоритете, за које нијесам сигурна да је приоритет за друштво у цјелини- навела је Ковачевић.

Према њеним ријечима, било је неколико ситуација у којима је Влада објављивала важне и тражене информације, али то, како је казала, никад није било проактивно, већ реактивно, након снажног јавног притиска.

Ковачевић је подсјетила да је ЦДТ у првој половини године објавио резултате редовног годишњег истраживања – индекса отворености, гдје је закључено да Влада није унаприједила отвореност у односу на претходни период.

-Разумијемо да је Влада у компликованој политичкој ситуацији имала препреке на бројним пољима. Међутим, у тој области, ствари су биле у њиховим рукама, а опет врло је мало урађено- рекла је Ковачевић.

Она је истакла да посебно брине то што сједнице Владе нијесу довољно транспарентне.

-Наставило се са праксом цензурисања дневних редова за сједнице. Најава сједнице и предлог дневног реда објављују се непосредно пред сједницу, а било је случајева када је најава објављивана ретроактивно-навела је Ковачевић.

Како је казала, нови моменат који доприноси нетранспарентности, представља чињеница да Влада врло често одлучује о важним питањима без одржавања сједнице.

-Материјали нијесу јавно доступни, па јавност није благовремено упозната са њиховим садржајем или се о њему најупорнији информишу из Службеног листа, након завршеног одлучивања- рекла је Ковачевић.

Она је поручила и да се, на изразито нетранспарентан начин, одвијају процеси запошљавања у јавном сектору, што, како је оцијенила, оправдано изазива сумње да се ради о новом „турнусу партијског запошљавања“.

-Осим нивоа политичког препуцавања, мало смо као грађани сазнали о критичним пројектима и проблематичним пословима који су се десили прије промјене власти- навела је Ковачевић.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, поручила је да Влада ради на сету закона, стратегија и акција, којима ће успоставити систем у којем слободан приступ информацијама није само основно људско право.

-У Министарству дајемо велики значај улози закона о СПИ и стратегијама које га прате, али и витално о њиховој стварној примјени, која се мора мијењати, како бисмо саградили ефикасне институције за јавно добро- рекла је Срзентић.

Она је казала да се, заједно са партнерима, ради се на томе да се дође до набољег закона, који ће системски допринијети већој отворености Владе.

-Наш циљ је, не само усклађивање закона са међународним законима, већ и уклањање уочених изазова, које закон производи у пракси-навела је Срзентић.

Она је поручила да се ради И на томе да се од ћутања управе крене у другом смјеру, и истакла да је нацрт Измјена и допуна Закона о СПИ послат Европској комисији на изјашњење.

Измјене закона ће, како је казала, проширити опсег информација које органи морају проактивно да објављују.

-Омогућавамо да се захтјев за СПИ може поднијети у било којој форми, чак и ако није поднешен на прописаном обрасцу- појаснила је Срзентић.

Она је оцијенила да ће битну новину у Закону представљати то што се, подносиоцу захтјева, трошкови не могу наплатити за информације за које је законом прописана обавеза објављивања.

-Јача се улога надлежности агенције којој се, поред обавеза да прати стање у области приступа информацијама, даје овлашчење да доноси смјернице за примјену појединих одредаба закона- рекла је Срзентић.

Извршна директорица Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Вања Ћаловић Марковић навела је да се суштински ништа није урадило у домену транспарентности Владе.

-Нацрт Закона о СПИ је такав да и претходна власт не би имала никакав проблем да га предложи- истакла је Ћаловић Марковић.

Она је нагласила да нека постојећа министарства објављују и мање информација него ресори у претходној власти.

-Разумијемо да је политичка ситуација турбулентна, али ћу подсјетити како се брзо и ефикасно усвојио Закон којим се обезбједило запошљавање по дубини- рекла је Ћаловић Марковић.

Она је оцијенила да се упракси дешава да ни по постојећем Закону о СПИ, органи не објављују информације.

Ћаловић Марковић је поручила и да није задовољна резултатима Свјета када је ријеч о транспарентности и борби против корупције.

-Заиста се надам да ће питање борбе против корупције бити приоритет и да ћемо видјети неке врло конкретне резове- поручила је Ћаловић Марковић.