Поштовани читаоци захваљујемо на активном учешћу и послатим фотографијама у анкети "Шуме сијеку, а проблеми бујају" коју је спровео портал "Дан".
У анкети је учествовало 59 грађана од којих 99 одсто каже да су у близини насеља у којима станују концесионари оштетили шуме и да зато треба преиспитати све досадашње концесионе уговоре и позвати на одговорност сва лица.
– Само у једном одјељењу на подручју Чакора инспектори су констатовали да је концесионар приликом експлоатације шуме оштетио око 400 стабала која нијесу означена за сјечу. То је само још један од доказа да су тајкуни блиски центрима моћи свих ових година немилосрдно уништавали наше шуме, а да за тако нешто нико није одговарао. Крајње је вријеме да се овоме стане на крај и да се пред лице правде изведу сви који су на тако безобзиран начин, супротно утврђеним прописима, раубовали наше природне ресурсе - каже Фадиљ Марковић који је учествовао у нашој анкети.
И грађанин Еско Барјактаровић сматра да је било бројних злоупотреба како би се приграбила што већа добит од сјече шуме.
- За тако нешто постоје бројни докази. То значи да је тужилаштво на реду да утврди све те неправилности и процесуира виновнике незаконитих радњи, како би се коначно стало на крај шумској мафији - каже наш саговорник.
Подсјетимо, у другој половини прошлог вијека државно предузеће ШИК "Бор" управљало је шумама на подручју Плава. У овом граду је у области дрвопрераде било преко 500 упослених. Према званичним подацима, у овој области, из плавско-гусињског краја тренутно је ангажовано свега осам радника. То јасно указује да је у Плаву и Гусињу процес полуфиналне и финалне обраде дрвета сведен на минимум, јер је овдашњим дрвопрерађивачима онемогућемо да из државних шума обезбиједе сировину за рад.
- Док смо имали државна шумска предузећа владао је ред. Тада су користи имали и грађани и држава. Међутим, кад су приватници узели ствар у своје руке сви сем њих су били на губитку. Зато, између осталог, данас села испод Комова личе на пустиње гдје је све мање живих - каже учесник у анкети Раденко Јанковић.
Постоје основане сумње да су концесионари експлатисали знатно више дрвне масе од оног што је званично одобрено, стичући тако, на незаконит начин, огромну добит. Концесионари су за собом, транспортујући балване тешким камионима, реметили природну равнотежу, уништавали локалне путеве и водоизворишта, а најчешће нијесу пошумљавали голети које су стварали сјечом шуме.
Чак 99 одсто учесника анкете "Шуме сијеку а проблеми бујају" раскинуло би уговоре са досадашњим концесионарима, а резултати анкете показују да је 81 одсто испитаника оцијенило да би у наредном периоду концесије требало да добију искључиво грађани који гравитирају ка шумама које су обухваћене концесијама.
– Били смо принуђени свих ових година да гледамо како појединци згрћу милионе од шуме коју им је држава додијелила по мизерним цијенама. Погубно је што су они сјекли по три пута више дрвне масе од онога зашта су плаћали концесионе накнаде. То значи да се државним шумама мора упраљављати на потпуно другачији начин, ако желимо добро и држави и народу - оцијенио је грађанин Жељко Ђукић, учествујући у анкети.
Концесионари су држави кубик листопадног дрвета плаћали по шест еура, а кубик четинарског дрвета по 17 еура, што је десет пута мање од тренутне тржишне цијене. На тај начин су причињене огромне штете и држави и локалној заједници јер, како кажу саговорници, годинама ове цијене нијесу усклађиване онако како је то концесионим уговорима дефинисано.
Држава би требало да донесе уредбу по којој би локалном становништву било омогућено да, уз плаћање одређене таксе обезбиједе дрво за огрев - сматра 54-оро учесника анкете.
– Свједоци смо да су моћни појединци инсталирали своје бренте у сред шуме и тамо радили шта су хтјели, док локално становништво није могло да обезбиједи огријевно дрво, иако им се шуме налазе у непосредној близини кућа у којима живе. То су страшне ствари, јер ти моћници нијесу уложили ниједан цент за обнову и пошумљавање голети која су остајала за њима - каже Хајран Мурић, учесник анкете.
Концесионари су дрвну масу на тржиште углавном пласирали у обловом стању далеко од Плава и Гусиња, док су значајне количине трупаца завршавале на Косову и Албанији, гдје је уведен мораторијум на сјечу шума. Већина анкетираних, њих 97,5 одсто је оцијенила да у циљу заштите шума треба забранити извоз балвана са подручја Плава и Гусиња.
Захваљујући анкети "Шуме сијеку, а проблеми бујају" сазнајемо и да више од половине испитаника има сазнања да значајне количине трупаца на илегалан начин завршавају на Косову и у Албанији.
Тако је један од учесника анкете, Неџад Цецуњанин, оцијенио "да је досадашње газдовање државним шумама било погубно и за државу и за грађане".
- Профитирали су само они који су били блиски онима који су створили монополисте у овој области. Ти монополисти су ставили катанце на погоне мањих дрвопретађивача, што је обесмислило причу о формирању малих и средњих предузећа из области дрвопрераде -каже Цецуњанин.
Због тога што се шуме сијеку, а проблеми и даље бујају на одговорност треба позвати оне који су одобравали да се дрвна маса експлоатише у дијелу санитарних зона које обилују изворима воде за пиће, каже учесник у анкети Свето Бабовић.
- Сјечом шуме у тим зонама бројни извори су се изгубили, што је донијело озбиљне проблеме грађанима. Све то упућује на закључак да су они који су задужени за ову област давали концесије занемарујући ријеч струке - каже Бабовић.
Новинари "Дана" прикупљају додатни материјал у вези са овим горућим проблемом. Очекујемо да на питања одговоре надлежни из Управе за шуме (подручне јединице у Плаву и Гусињу) који у сарадњи са Управом за инспекцијске послове треба да нађу најбоље рјешење којим би наше шуме коначно биле заштићене од бесправних активности, као и бројних других проблема, који су се годинама уназад накупљали.
Подржавајући ангажовано новинарство, вјерујемо да ће резултати анкете, поново учинити ову тему актуелном, помоћи подизању свијести и одговорности грађана, као и рјешењу овог дугогодишњег проблема.
*Текст je настао кроз пројекат "Црном Гором - Përgjatë Malit të Zi" у оквиру програма "Media for All", који финансира Влада Велике Британиjе, а спроводи Британски савјет са партнерским организацијама BIRN, INTRAC и Thomson fondaciјom, који подржава медије на Западном Балкану. Прикупљени садржаj и изнесени ставови представљаjу изричиту одговорност аутора.
