Остваривање и заштита права дјеце у домовима ученика/интернатима није на задовољавајућем нивоу, показало је истраживање Омбудсмана, у ком се наводи да ове установе немају лиценце за рад као ни довољно кадра који би одговорио на потребе дјеце до 18 година.
Институција Заштитника људских права и слобода Црне Горе сачинила је посебан извјештај “Положај дјеце у домовима ученика/ интернатима у Црној Гори”, а на данашњој конференцији за медије саопштено је да у њима у просјеку годишње борави око 550 ученика.
Заштитник људских права и слобода Црне Горе Синиша Бјековић казао је да се овој теми до сада није поклањала дужна пажња.
-Наш примарни фокус стављен је на образовање из којег произилази и потреба да оно буде једнако доступно за све ученике, да омогући адекватан приступ образовном циклусу, да ученицима олакша приступ образовним ресурсима и да на својеврстан начин не изостане подршка дјеци у ситуацији када се због потреба образовања ученици налазе изван својег природног амбијента који чини њихов дом и њихова породица-рекао је он.
-Према ријечима заштитника Бјековића, пројекат је фокусиран прије свега на права дјетета, те је у другом плану финансијски и материјални изазов који представља изградњу и одржавање објеката у којима су дјеца смјештена. “Но, то јесу двије стране исте медаље о којој овај извјештај даје потпунију слику- казао је он.
Омбудсман је поручио да је без квалитетног, доступног, инклузивног и интегрисаног приступа образовању тешко замислити будућност једног друштва. Бјековић је захвалио дугогодишњим сарадницама и партнеркама на бројним пројектима, проф Невени Петрушић и колегиницама Рајки Цици Перовић и Јелени Глушчевић (Центар за права дјетета), које су своје дугогодишње искуство у раду на иницијативама посвећеним правима дјетета пренијели и на овај пројекат.
Замјеница Заштитника за дјечја права Снежана Мијушковић указала је да се један број дјеце школује у установама ван мјеста пребивалишта и одвојени су од родитеља, руковођени сопственим жељама и образовним потребама као и вољом самих родитеља.
-То су најчешће дјеца која похађају средњу школу, али има и дјеце која похађају основну школу-рекла је она, наводећи да се смјештај и исхрана ученика обављају у 12 домова ученика/интерната у Црној Гори.
Замјеница Мијушковић казала је да се запажа да се са родитељима дјеце која користе услуге домова ученика/интерната у већини случајева не склапају уговори, којима би се прецизно формулисала међусобна права и обавезе. Како је појаснила, у појединим домовима се спомињу изјаве родитеља о плаћању услуга, а у некима постоје само признанице о уплаченим трошковима смјештаја и исхране ученика у дому од стране родитеља.
Такође, у већини домова/интерната не постоји осигурање дјеце.
У истраживању се наводи да се стиче утисак да су дјеца располагала са скромним информацијама о начину живота у Дому ученика/интернату приликом доласка и да им је требало прилично времена да се адаптирају.
-Посебно забрињава чињеница да у Дому ученика/интернату има и дјеце млађе од 10 година. Ово указује да дјеца нијесу у довољној мјери припремљена од својих родитеља за овакав начин живота, а у овим установама нема адекватног кадра који би се бавио развојним потребама/проблемима дјеце у овом узрасту. Ни у једном дому ученика/интернату нема ангажованих психолога и социјалних радника- наводи се у извјештају.
Мијушковић је указала и да се комуникација дјеце и родитеља, без обзира на узраст, одвија на различите начине, а И да је учесталост контаката веома различита (од једном седмично, до једном у више мјесеци) и зависи од више фактора: удаљености, временских прилика, заузетости родитеља, материјалне ситуације и сл.
Према њеним ријечима, комуникација родитеља и управа домова ученика/интерната је веома ограничена, а најчешће управа контактира родитеље када се догоде инцидентне ситуације. Саопштилиа је и да здравствена заштита није регулисана на адекватан начин. “Такође, до момента сачињавања овог Извјештаја нити један дом ученика/интернат није имао рјешење о лиценцирању”.
У извјештају се каже и да је организација културних и спортских активности, као и организација слободног времена неуједначена те да се стиче утисак да су дјеца сама себи препуштена када су ове области у питању.
-Просторно-технички, смјештајни, санитарно-хигијенски услови су неуједначени, најчешће нијесу усклађени са Правилником о ближим условима за оснивање установа у области образовања и васпитања”, стоји у извјештају Заштитника који можете преузети ОВДЈЕ.
Заштитник је упутио препоруке Влади Црне Горе да уреди и усклади регулативу о ученичком стандарду засновану на дјечјим правима, а у циљу остваривања најбољег интереса дјетета као и да успостави одговарајуће финансирање услуге смјештаја и исхране у домовима/интернатима, у складу са развојним потребама дјетета.
Извршној власти препоручено је и да у оквиру разматрања годишњих извјештаја о раду из области просвјете посебну пажњу посвети питањима ученичког и студентског стандарда.
Министарству просвјете, науке, културе и спорта упућен је низ препорука, између осталог - да у сарадњи са Министарством финансија и социјалног старања успостави јасне протоколе поступања у односу на дјецу која су одвојена од родитеља и бораве у дому ученика/интернату ради школовања.
-Да омогући ангажовање адекватног стручног кадра (психолози, педагози, социјални радници) имајући у виду да је васпитање дјеце и младих током боравка у дому/интернату својеврсна замјена за породично васпитање, као и чињенице да у домовима има дјеце која су млађа од 10 година- каже се у препоркама. Заштитник је препоруке упутио и Министарству финанисја, Заводу за школство као и ЈУ домовима и интернатима.
Истраживање је реализовано непосредним обиласком свих домова/интерната, а информације су прибављене од дјеце, корисника услуга (њихове изјаве садржане у публикацији), њихових родитеља и управљачких структура установа.