Најмање трећина најмлађе популације у Црној Гори живи у сиромаштву, односно свако треће дијете.
Поводом Свjетског дана социjалне правде, коjи се обиљежава 20. фебруара, Уницеф подсjећа на поразне податке и позива на континуирану акциjу чиjи jе циљ смањење сиромаштва дjеце, jер jе то неопходан темељ да би Црна Гора могла постати праведно друштво.
– Сиромаштво дjеце представља такозвану развоjну замку за сваку земљу и дубоку неправду за свако диjете. Смањење сиромаштва дjеце треба да буде кључни приоритет Црне Горе- казао jе шеф представништва Уницефа у Црноj Гори Хуан Сантандер.
Уз подршку Уницефа и у сарадњи с Министарством финансиjа и социjалног старања, Универзитет у Мастрихту користио jе податке Монстата да би извршио симулациjу утицаjа потенциjалних реформи jавних политика на сиромаштво дjеце у Црноj Гори.
– Те анализе показуjу да би увођење универзалног дjечjег додатка за дjецу до 18 година у овом тренутку резултирало смањењем националног сиромаштва за 3,8 процентних поена, а сиромаштва дjеце за 6,7 процентних поена. То значи да би сиромаштво дjеце пало испод 30 одсто први пут од 2013. године када jе почело да се мjери у Црноj Гори. Тако би се преполовио jаз између стопе сиромаштва дjеце у Црноj Гори и просjечне стопе сиромаштва дjеце у ЕУ од 20 одсто (2020). Истраживање Уницефа из 2012. године указуjе на то да су дjеца подложниjа сиромаштву у односу на било коjу другу старосну групу у Црноj Гори. Стопа сиромаштва дjеце у Црноj Гори jе за 10 процентних поена виша од националне стопе сиромаштва. Очекуjе се да ће се та броjка додатно повећати због пораста броjа родитеља и старатеља коjи су изгубили посао или чиjи су приходи смањени током пандемиjе ковида-19 – кажу у Уницефу.
Упозоравају да је далеко већа вjероватноћа да ће диjете из сjеверне региjе Црне Горе одрасти у сиромаштву.
– У том диjелу Црне Горе стопа сиромаштва (45%) знатно jе виша него у централном (15%) и jужном (12%) (СИЛЦ 2021). Последњи доступни подаци за Подгорицу указуjу на то да међу становницима главнога града стопа сиромаштва износи 18 одсто (2018, СИЛЦ). Истраживања такође показуjу да сиромаштво у Црноj Гори прати и висок степен неjеднакости. На примjер, просjечан приход наjбогатиjе петине грађана Црне Горе 7,4 пута jе већи од прихода наjсиромашниjе петине (Еуростат, 2020). Оваj однос знатно jе изнад просjека ЕУ (5,1). На упоредиво високе броjке наилази се у свега неколико источноевропских земаља, попут Бугарске, Литваниjе и Србиjе. Симулациjе стручњака с Универзитета у Мастрихту о утицаjу потенциjалних реформи jавних политика на сиромаштво дjеце у Црноj Гори помажу да се разумиjе њихов утицаj на смањење неjеднакости - закључују у Уницефу.
Грађани Црне Горе, након дугогодишњег периода, кроз достоjанствениjа примања коначно могу да осjете да jе социjална правда могућа и достижна.
Министарство финансиjа и социjалног старања и ова Влада су за само око годину рада омогућили услове за побољшање животног стандарда грађана, посебно оних са наjнижим примањима, саопштио је ресорни министар Милојко Спајић.
– Видљивим резултатима данас обиљежавамо Свjетски дан социjалне правде коjи jе Генерална скупштина Уjедињених нациjа (УН) установила 2007. године. Кроз броjне мjере, од коjих jе наjзначаjниjи програм "Европа сад", повећање минималне зараде са 222 на 450 еура, просjечне зараде са 530 на 670 до 700 еура и раст плата свима у држави због значаjног смањења пореског оптерећења на рад, успjели смо да створимо услове да се у Црноj Гори живи достоjанствениjе. Укориjењену тродецениjску социjалну неправду знатно смо умањили за само годину рада. Наjпоносниjи сам на "Европу сад!" и повећана примања грађанима кроз реформу смањења пореског оптерећења на зараде, а низом мjера смо доказали да су чуда могућа и у наjтежим околностима. Створени су услови за бољи живот у Црноj Гори - поручио jе јуче Спаjић.
Поводом Дана социјалне правде, премијер у техничком мандату Здравко Кривокапић казао је да је све што је постигнуто у протеклој години на пољу социјалне сигурности и једнакости крунисано двоструким увећањем најниже цијене рада.
Акциjа за људска права (ХРА) скреће пажњу jавности на тежак социjални положаj наjугрожениjих категориjа становништва и поново позива на повећање износа социjалних (материjалних) давања.
– Поздрављамо повећање минималне зараде и увођење дjечjег додатка (до навршене шесте године за сву дjецу у износу од 30 еура, а за дjецу у стању материjалних и других потреба до 18. године у износу од 44 до 60 еура), али апелуjемо да се увећа и износ МОП-а како би рањиве категориjе друштва могле да задовоље своjе основне егзистенциjалне потребе- упозоравају из ове НВО.
