U tom periodu više zakona koji su prvi put predstavljeni u Fiskalnoj strategiji su usvojeni, pa je nekoliko poslanika sa razlogom konstatovalo da ne vide smisao u vođenju rasprave oko dokumenta Vlade. Fiskalnom strategijom je bilo predviđeno smanjenje doprinosa za PIO i povećanje minimalne zarade, a ti zakoni su već usvojeni.

Ministar finansija Novica Vuković je predstavio neke od glavnih odlika Fiskalne strategije. Istakao je da je zbog smanjenja doprinosa za PIO budžet uskraćen za 180 do 200 miliona eura, te da će se jedan dio novca kompenzovati po osnovu bruto osnovice za obračun, veće naplate poreza na dohodak kroz uvećanje minimalne zarade, kao i smanjenje sive ekonomije na tržištu rada. Rast prihoda po osnovu bruto osnovice projektuje se na 50 miliona, treće stope PDV-a 60 miliona, a Ministarstvo finansija (MF) računa i na prihode od proširenja obuhvata akciznih proizvoda, oporezivanja dobitaka od igara na sreću, naplate poreskog duga imovinom poreskog obveznika...

– Program "Evropa sad 2" je inkluzivan, podrazumijeva rast zarada i penzija, smanjenje opterećenja na rad. Svaki poslodavac koji je isplaćivao zarade od preko 600 eura ostvaruje uštedu. Poreski klin je 11,1 odsto za minimalnu zaradu od 600 eura, dok je 16,2 odsto na prosječnu od hiljadu eura. Od 2024. do 2027. godine projektuje se tekući suficit budžeta i nema zaduženja za ovu reformu. Svako zaduženje će biti za infrastrukturu i otplatu dugova – rekao je Vuković na sjednici Odbora i dodao da će privatna potrošnja ostvariti rast.

Vujović: SEPA otvara nove mogućnosti za crnogorsku kulturu i kulturne radnike

– Od 2024. do 2027. godine za servisiranje obaveza po osnovu duga biće potrebno izdvojiti 3,4 milijarde eura. Od toga 2,7 milijardi je za otplatu duga, a 713 miliona je za kamate. Pored toga, u istom periodu 1,6 milijardi će se izdvojiti za razvojne i infrastrukturne projekte. U naredne tri godine javni dug će imati trend rasta u nominalnom iznosu, imajući u obzir da bismo se zaduživali za rezervu za svaku narednu godinu, kako bi se djelimično ublažilo opterećenje budžeta, posebno u 2025. i 2026. godini – rekao je Vuković.

Miloš Konatar (URA) je ukazao da su mnogi zakoni iz FS-a već usvojeni i spomenuo nekoliko predizbornih obećanja u vezi sa programom "Evropa sad 2".

– Čuvenim kalkulatrom na sajtu PES-a predviđeno je povećanje svih zarada za 25 odsto. Minimalna zarada je obećana na 700 eura, a ne na 600 koliko je usvojena. Radno vrijeme od sedam sati nije predviđeno Fiskalnom strategijom – izjavio je Konatar i dodao da su te tri stvari tri žuta kartona za premijera Milojka Spajića.

Istakao je da, prema FS-u, javni dug nominalno raste oko milijardu eura, te da budžetski deficit na kraju 2027. godine neće biti ispod tri odsto.

– Od 1. januara nas čeka povećanje cijena u ugostiteljskim objektima, hotelima, restoranima, a mi u FS-u nemamo efekat na budžet od tih povećanja. Kažete da nas čeka intenziviranje infrastrukturnih projekata i kapitanog budžeta, pogotovo u energetske projekte, a vi ste budžetom za 2025. godinu predložili da sve stavke u budžetu rastu više u odnosu na kapitalni budžet – rekao je Konatar.

Predsjednik Odbora Boris Mugoša (SD) kazao je da Fiskalnoj strategiji nedostaje analiza određenih rizika, te da su to konstatovale međunarodne finansijske institucije, kao i Centralna banka.

– To su značajni nedostaci, koji nisu prepoznati u Fiskalnoj startegiji, a jesu u Programu ekonomskih reformi (PER). Takođe, usvojen je dio zakona i prije nego je FS dostavljena u Skupštinu. Niko nije protiv povećanja plata, ali moramo da gledamo kako da za više para kupimo više. Ne poboljšavamo kvalitet ekonomije. Nama se povećavaju investicije u nekretnine. Sa ovakvom politikom ne mogu da kažem da je garantovana dugoročna odživost. Koji je kvalitetni investitor došao u poslednje vrijeme? Ne možemo da poboljšamo ekonomiju povećanjem potrošnje, nego diverzifikacijom ekonomije – istakao je Mugoša.

Kako je kazao, deficit Fonda PIO će u naredne tri godine biti oko milijardu eura.

Predstavnica NVO Akcija za socijalnu pravdu Ines Mrdović je pitala da li će se optimizovati javna uprava i spomenula nekoliko konsultantskih ugovora i ugovora o djelu za koje smatra da nisu bili potrebni.