Новa политичкa структурa, као и претходна власт, упорно одбија прихватање иницијативе за доношење закона о рехабилитацији голооточких жртава који би био предуслов за обештећење малог броја преживјелих и чланова породица жртава којима би се макар на тај начин надокнадила вишедеценијска неправда.
Жртве Голог отока су, како је за "Дан" казала извршна директорица Акције за људска права Теа Горјанц Прелевић, жртве кршења људских права на правично суђење и на забрану тортуре и подсјетила да је само двадесетак jош увиjек живих у Црноj Гори.
– Страшно jе што их jе већ толико умрло гледаjући како друге државе ипак испуњаваjу дуг према њиховим сапатницима. Патили су не само они на Голом отоку и Светом Гргуру већ и њихове породице коjе су живjеле с трауматичним посљедицама и зато потомци заслужуjу да буду обештећени – истакла је Горјанц Прелевић.
Она подсjећа да Црна Гора jедина у региону jош увиjек ниjе рехабилитовала ни обештетила голооточке жртве и указуjе на то да ни претходна, а ни нова власт, ниjесу прихватиле инициjативу за доношење таквог закона, чиме голооточке жртве и њихове породице и даље остаjу обесправљене.
Озлоглашени затвор на Голом отоку био jе мjесто заточеништва и страдања више хиљада грађана свих бивших jугословенских република, коjи су због свог стварног или наводног политичког опредjељења доживљавали праву голготу. Цивили су у затвор упућивани по правилу без суђења, на основу административних одлука или и без њих, док се воjним лицима судило на инсценираним процесима. Затвореници и затворенице су држани у ропским условима, подвргнути наjтежим облицима физичке и психичке тортуре. Међу проциjењених 16.101 затвореником, чак 3.390 jе било из Црне Горе, 21,5 посто, што jе пропорциjално далеко наjвећи броj затвореника у односу на броj становника тадашњих jугословенских република, подсјетила је Горјанц Прелевић.
– ХРА jе владама Црне Горе до сада упутила двиjе инициjативе за доношење Закона о рехабилитациjи и обештећењу жртава политичког прогона – затвореника и затвореница Голог отока, Светог Гргура и других затвора. Први пут смо инициjативу подниjели предсjеднику претходне Владе Душку Марковићу 13. септембра 2019. године, а други пут смо исту инициjативу упутили 1. марта 2021. године Генералном секретариjату нове Владе Црне Горе као jедан од предлога за програм рада Владе за 2021. годину. Међутим, таj предлог ниjе усвоjен.
Апелуjемо на Владу Црне Горе и посланике да поново размотре хитну потребу за доношењем закона о рехабилитациjи и обештећењу голооточких жртава, да би jош малоброjне живе жртве Голог отока и потомци преминулих добили сатисфакциjу коjу заслужуjу.
