Naime, cimet nudi nekoliko koristi zahvaljujući visokom sadržaju antioksidanasa i protivupalnim svojstvima. Zbog toga bi trebalo da ga uključite u svakodnevnu ishranu.

Bogat je antioksidansima

Dijetetičarka Ejveri Zenker navodi da je cimet bogat antioksidansima, naročito polifenolima poput cimetne kiseline i cinamaldehida.

Antioksidansi pomažu tijelu da neutrališe oksidativni stres, proces koji može oštetiti ćelije i doprinijeti hroničnim upalama. Kada je tijelo duže vrijeme izloženo upali, raste rizik od metaboličkih bolesti.

"Bogati antioksidativni profil cimeta mogao bi pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja, usporiti proces starenja i smanjiti rizik od hroničnih bolesti", dodaje Zenker.

Može pomoći u održavanju zdravog nivoa šećera u krvi

Cimet je široko proučavan zbog svoje potencijalne uloge u regulaciji nivoa šećera u krvi. Njegova biljna jedinjenja mogu oponašati insulin, olakšavajući tijelu da prenosi glukozu u ćelije i snižava nivo šećera u krvi.

Istraživanja su ispitivala različite doze cimeta kako bi se utvrdilo da li više znači i bolje, ali se čini da koristi ne zavise od količine koja se konzumira.

"Čak i samo jedna kašičica (oko dva grama) dnevno može poboljšati regulaciju šećera u krvi kod nekih osoba. Takođe je dokazano da poboljšava osetljivost na insulin i smanjuje nagle skokove šećera nakon obroka, što je naročito važno za osobe sa predijabetesom ili dijabetesom tipa 2", kaže Zenker.

Nutricionistkinja Šeri Go ističe da, bez obzira na to da li se konzumira u hrani, čajevima ili suplementima, cimet može pomoći u boljoj kontroli šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom.

Prema Zenker, cimet može imati i podržavajuću ulogu u održavanju zdravih nivoa holesterola i triglicerida — dva važna pokazatelja rizika za srčane bolesti.

Neke novije studije sugerišu da je redovno konzumiranje cimeta povezano sa nižim nivoima ukupnog i LDL ("lošeg") holesterola, smanjenjem triglicerida i poboljšanjem HDL ("dobrog") holesterola, koji pomaže u zaštiti arterija.

"Cimet može imati i blage koristi za krvni pritisak", dodaje Zenker.

Jedna studija je pokazala da dosledna konzumacija cimeta tokom osam nedjelja može dovesti do sniženja krvnog pritiska.

Iako sam cimet ne može zamijeniti druge zdrave navike ili terapije koje preporučuju ljekari, njegovo redovno dodavanje obrocima jednostavan je način da podržite svoj kardiovaskularni sistem.

Može pomoći u smanjenju upala

Mnoge bolesti povezane su sa hroničnom upalom, a biljni spojevi u cimetu mogu pomoći u smirivanju upalnih procesa. Ove koristi mogu biti naročito značajne za osobe koje pate od artritisa, srčanih bolesti ili dijabetesa tipa 2.

"Unos cimeta povezan je sa smanjenjem sistemske upale, uključujući niže nivoe C-reaktivnog proteina (CRP), koji je marker upale", kaže Zenker.

Iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se ispitali dugoročni efekti, dodavanje cimeta obrocima može pružiti blagu podršku u borbi protiv upala koje mogu pogoršati simptome hroničnih bolesti.

Nutritivna vrijednost

Cimet se obično konzumira u malim količinama, pa ne predstavlja značajan izvor kalorija ili glavnih hranljivih materija.

Jedna kašičica cimeta (oko 2,6 grama) sadrži oko 6 kalorija, 2 grama ugljenih hidrata i 1 gram vlakana.

Za većinu ljudi cimet je bezbijedan u uobičajenim količinama koje se koriste za aromatizovanje hrane.

Nutricionisti napominju da vrsta cimeta koju birate može biti važna. Kasija cimet, najčešća vrsta u prodavnicama, sadrži veće količine kumarina, prirodnog spoja koji u većim dozama može biti štetan za jetru.

"Prekomjeran unos kumarina može dovesti do oštećenja jetre i simptoma poput vrtoglavice, dijareje i povraćanja", upozorava Zenker.

Sa druge strane, cejlonski cimet — poznat i kao "pravi cimet" — sadrži veoma malo kumarina i smatra se bezbijednijim izborom za redovnu upotrebu.