Предсједник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић и предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе Нина Офнер Бокан отворили су данас изложбу слика академског сликара Николе Ковачевића „Из пепела бола и безнађа, вихор наде даде живот сјемену човјечанства”, чиме је званично у највишем представничком дому обиљежен 27. јануар – Међународни дан жртава Холокауста. 

Отварајући изложбу, предсједник Бечић је у име Скупштине Црне Горе и 81 посланика, одао почаст свим невино страдалим жртвама Холокауста, и како је истакао, након пуних 77 година од ослобођења Аушвица, концентрационог логора смрти и уједно једног од најмонструознијих стратишта у историји, изразио саосјећање са патњама и болом свих страдалних народа.

- Данас, као и свих претходних година и деценија, слободарски народ Црне Горе дијели тугу и бол са свим жртвама чија је национална, вјерска или етничка припадност, као и жеља за слободом, нажалост одредила њихову трагичну судбину- казао је Бечић.

Уз свијест о томе да је историја човјечанства препуна бројних ужаса и страдања, у тој и таквој историји, казао је Бечић, посебно мјесто заузима Холокауст, будући да је „једино у случају нацизма и Холокауста унапријед био одређен идејни концепт, а онда током Другог свјетског рата спроведена политичка одлука о истребљењу цијелог једног народа“.

Како је додао, о размјерама посрнућа и пораза човјечанства најснажније свједочи чињеница,  да је током Другог свјетског рата трећина јеврејске популације на најсвирепији начин мучена и убијена, „чиме је Холокауст постао суров цивилизацијски амблем и трајна опомена“.

Предсједник је оцијенио да се међу околностима које су водиле овом стравичном злочину, издваја и једна која на најсликовитији начин илуструје погубност нацистичког покрета, а то је паљење књига.

Тако је, како је подсјетио Бечић, од маја до августа 1933. године спаљено најмање 35.000 књига широм њемачких градова које су означене као декадентне и непожељне, међу којима и дјела Брехта, Фројда, Мана, Кафке, али и многих других писаца и научника, „као и књига Хајнирха Хајнеа у којој је пјесник пророчки записао да „тамо гдје спаљују књиге, на крају ће спаљивати и људе“,

- Све нас ово опомиње да слобода мисли, поштовање људског достојанства, као и различитости које само можемо сматрати нашим великим богатством, никада не смију бити оковане теретом једноумља и искључивости. Поштовање универзалних људских права и вриједности, на којима и почива савремена Европа, морају бити препрека свим ретроградним и националистичким идејама које своје плодно тле, готово увијек, проналазе у изазовним и кризним временима- истакао је предсједник Скупштине Црне Горе.

Такве политике које доводе до насиља и разарања, по ријечима Бечића, своје мјесто искључиво морају задржати у нашој заједничкој историји, а како је поручио, „на нама, као државницима, је највећа одговорност да више никада не дозволимо да зли дух подјела поново превагне и трајно зароби нашу будућност“.

- Као предсједник Скупштине Црне Горе, увијек и на сваком мјесту, снажно дижем глас против свих ригидних и националистичких политика, које су довеле до ужаса 90-их година. Увијек и на сваком мјесту позивам на дијалог, поштовање и разумијевање, као наше темељне вриједности али и најздравију основу на којој морамо да градимо прогресивно друштво окренуто просперитету и будућности. Ове вриједности ће у мени увијек имати најснажнијег савезника и никада неће имати алтернативу- истакао је Бечић.

Он је нагласио да је од изузетне важности поштовати културу сјећања и ширити свијест о догађајима који су на најдиректнији начин угрожавали мир, мултиетнички и мултивјерски суживот и основна људска права.

- Захваљујем се представницима Јеврејске заједнице Црне Горе који ће у Скупштини Црне Горе и мени лично, увијек имати искреног партнера у циљу његовања и очувања сјећања на невине жртве Холокауста и страдању јеврејског народа. Приликом моје недавне посјете Аушвицу у памћење су ми се урезале следеће ријечи „Они који се не сјећају прошлости осуђени су да је понављају“. Прошлости се сјећамо. Она се не заборавља. Поновити се неће- закључио је Бечић.

Уз подсјећање да се 27. јануар, Међународни дан сјећања на жртве Холокауста, обиљежава као спомен на дан када је крајем Другог свјетског рата 1945. године совјетска Црвена армија ослободила Аушвиц-Биркенау, највећи логор смрти у поробљеној Европи, предсједница Јеврејске заједнице Црне Горе, Нина Офнер Бокан је истакла да данас пале шест свијећа у знак сјећања на шест милиона страдалих Јевреја, од чега, милион и по дјеце.

- И 77 година након ослобођења логора Аушвиц, тешко је говорити о страхотама Холокауста, Ипак, морамо се присјетити да Холокауст није нешто што се десило само Јеврејима у средњој и источној Европи. Ужаси Холокауста су се десили и у бившој Југославији у Јасеновцу за који кажемо да је наш балкански Аушвиц, у коме су усташки злочинци превазишли свој њемачки узор, не смијемо заборавити ни логор Стара Градишка, Ђаково, и друге у Независној држави Хрватској; Сајмиште и Топовске шупе, у окупираној Србији, на којима су Јевреји побијени од стране Вермахта, још прије одлуке о „коначном рјешењу“, не смијемо заборавити кеј у Новом Саду, гдје су мађарски окупатори бацали мушкарце, жене и дјецу у залеђени Дунав итд...- казала је Офнер Бокан.