Европска комисија / -Интернет негдје

Чешка ће предложити чланство Црне Горе у Европској унији 2025. године

Чешка ће урадити све што је могуће да се о конкретном датуму чланства у ЕУ постигне широки консензус, имајући у виду да је проширење Уније прогласила једним од приоритета њиховог будућег предсједавања европском савезу, речено је "Дану" у дипломатским круговима

Чешка ће покушати да, када буде предсједавала Европском унијом (ЕУ) наредне године, отвори дебату међу чланицама ЕУ о доношењу одлуке да се 2025. година, одреди као термин када ће бити озваничено чланство Црне Горе у Европској унији, речено је "Дану" у дипломатским круговима. Како нам је саопштено, Чешка ће урадити све што је могуће да се о овом питању у ЕУ постигне широки консензус, имајући у виду да је проширење ЕУ прогласила једним од приоритета њиховог будућег предсједавања европском савезу.

Главни преговарач Црне Горе са ЕУ Зорка Кордић рекла је у четвртак на сједници скупштинског Одбора за европске интеграције да имамо најаву Чешке да ће током њеног предсједавања ЕУ отворити дебату о конкртном датуму за чланство.

– То је један потпуно други тренутак у односу на прије пар година када једва да је и било ријечи о политици проширења на нивоу Европске уније, тако да тај повољнији тренутак на спољнополитичком плану треба искористити, наравно, радити и на унутрашњим реформама, те обезбиједити баланс између онога што је имплементација јавних политика код куће и онога што се дешава на плану Европске уније – навела је Кордић.

Претходно је чешки министар спољних послова Јакуб Кулханек најавио крајем јуна да ће приоритет чешког предсједавања Европском унијом, у другој половини наредне године, бити Западни Балкан уз циљ да Црна Гора и Србија добију датум када ће постати чланице Европске уније.

– Сматрао бих да је успјех када бисмо успјели да објавимо датум када би Црна Гора и Србија могле да уђу у ЕУ – казао је тада Кулханек у интервјуу чешкој новинској агенцији ЧТК.

Помак у проширењу ЕУ на Западни Балкан први је од три спољнополитичка приоритета Чешке током предсједавања од јула до краја 2022. године.

Усвојен инвестициони пакет за подршку реформама

Европски комесар Оливер Вархељи у октобру прошле године представио је економско-инвестициони план за Западни Балкан, кроз који ЕУ у наредних десет година намјерава да пласира до 20 милијарди еура, првенствено за области транспорта, енергетике, животне средине, дигиталне агенде и приватног сектора и омладине.

На јесен прошле године објављен је и редован извјештај ЕУ о црногорском напретку ка чланству, у којем се потенцира потреба реформи ка владавини права. Указано је да нема довољно напретка у неким областима, међу којима су углавом независност правосуђа, борба против корупције, организованог криминала и слобода медија.

Ове године, европски комесар Оливер Вархељи представио је 17. марта у Бриселу земљама чланицама документ о новој методологији за вођење приступних преговора, чији је основни принцип да без испуњавања услова за владавину права нема даљег пута ка ЕУ. Како се наводи у том документу, ниједно ново поглавље се неће моћи затворити прије него што се испуне сва прелазна мјерила која се тичу владавине права.

Европска унија је пооштрила услове у односу на вријеме када су приступале Румунија и Бугарска, посебно по питању владавине права и јачања институција. И по досадашњој методологији вођења преговора, постојала је опција клаузуле баланса, то јест, својеврсне блокаде преговора до постизања опипљивих резултата у борби против криминала и корупције.

Кључна су преговарачка поглавља 23 (правосуђе и темељна права) и 24 (правда, слобода и безбједност), гдје се од Црне Горе очекују конкретни помаци.
Црна Гора је у децембру 2010. године постала кандидат за чланство у ЕУ, а преговоре је почела у јуну 2012. године. До сада је отворила сва 33 поглавља, од чега су привремено затворена три.