Предсједник Социјалдемократске партије (СДП) Рашко Коњевић казао је да очекује да мандатар Дритан Абазовић најкасније до сјутра представи концепт мањинске владе и упути захтјев за заказивање сједнице парламента.
Коњевић је рекао да је сагласан са оцјеном да су преговори дуго трајали, али да мисли да су ушли у финалну фазу и да би мандатар до сриједе могао да представи концепт који је усаглашен са политичким структурама које би требало да буду у влади, и са Демократском партијом социјалиста (ДПС) која ће владу подржати.
– Уколико сједница парламента не буде заказана током ове седмице, то већ губи сваки смисао и онда треба тражити друга рјешења, која се односе на техничку владу и ванредне парламентарне изборе – казао је Коњевић у интервјуу агенцији МИНА.
Он је рекао да ће се о мјестима која су СДП-у понуђена у будућој влади опредијелити органи те партије.
– Ми ћемо до четвртка имати сједнице органа партије. Мандатар је понудио СДП-у мјесто потпредсједника владе за политички систем, који би уједно требало да буде и министар одбране, као и мјесто министра вањских послова– казао је Коњевић.
Он је рекао да је договорено да одлуке о питањима која су од виталног државног и националног интереса на влади буду доношене квалификованом, двотрећинском већином.
– Зато што је ово, ипак, специфична влада, мањинска. Свака мањинска влада има неку врсту мањка легитимитета. Мањак легитимитета захтијева афирмацију дијалога у влади – додао је Коњевић.
Циљ је, како је навео, да грађанима пошаљу поруку да и влада кроз дијалог може долазити до рјешења, као и да афирмишу дијалог у парламенту, који је пријеко потребан како би деблокирали поједине институције.
Коњевић је истакао да се једино кроз дијалог може доћи до тропетинске већине потребне за избор чланова Судског савјета, врховног државног тужиоца (ВДТ) и судија Уставног суда.
– Немате другог модела у политици осим да кроз дијалог долазите до рјешења, а да политичари буду ограничени оним што су наше уставне и законске обавезе– додао је Коњевић.
Он сматра да су та два рјешења лошија од мањинске владе.
– Алтернативе након пада Владе Здравка Кривокапића су биле да формирамо мањинску владу, техничку владу у којој ће учествовати Демократски фронт (ДФ), што је за највећи број политичких субјеката било неприхватљиво, или да имамо брзе изборе, а да их спроводи Влада кривокапића која је у паралементу изгубила легитимитет – навео је Коњевић.
Како је додао, умјесто техничке владе у којој би учествовао ДФ, реалније опредјељење би могло да буде организовање брзих избора.
СДП је, како је казао Коњевић, инсистирао на политичком споразуму о подршци 43. влади, у којем треба да буду дефинисани кључни приоритети и циљеви и основа рада владе.
– Договорено је да ће сви политички субјекти који се опредијеле да буду дио владе, као и ДПС, који се опредијелио да подржи ту владу, бити потписници тог политичког споразума о подршци влади – навео је Коњевић.
Он је рекао да су се усагласили да приоритети у раду владе буду процес европских интеграција, деблокада институција и обавезе које проистичу из чланства у НАТО-у.
– Као и да у економској области влада покуша да одговори на изазове који су пред црногорском економијом – додао је Коњевић.
Он је казао да је договорено да влада у тих годину, колико је начелно договорено да траје њен мандат, покуша да припреми бољи амбијент за одржавање избора.
– То је неколико суштинских ствари које ће бити садржане у том политичком споразуму– рекао је Коњевић.
Упитан да прокоментарише то што из Социјалистичке народне партије (СНП) потенцирају потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом (СПЦ) и попис становништва, и колико ће бити тешко да таква влада функционише, Коњевић је казао да питање односа према вјерским заједницама треба рјешавати на равноправан начин.
Он је указао да је уставна обавеза државе да према свим вјерским заједницама има једнак и равноправан приступ.
– Оно што смо до сада имали јесте непримјерен утицај једне вјерске заједнице на функционисање Владе. Уговорни односи између државе и вјерских заједница се морају рјешавати искључиво у складу са Уставом и законом и на начин да уговорни однос буде равноправан са већ ријешеним уговорним односима са другим вјерским заједницама – навео је Коњевић.
Он је додао да су остале двије вјерске заједнице са којима та питања нијесу ријешена – Црногорска православна црква (ЦПЦ) и СПЦ.
– То је питање вјерских заједница, није питање назива, је ли то ЦПЦ или СПЦ. Држава у свом Уставу препознаје обавезу одвојености вјерских заједница од државе и равноправан однос државе према вјерским заједницама – нагласио је Коњевић.
Он је рекао да ће се дио споразума односити управо на однос државе према вјерским заједницама.
Како је навео, та питања, као и нека друга интересантна политичка, рјешаваће се квалификованом већином на влади, да би се подстакао дијалог и да би сви били свјесни да се могу рјешавати само у складу са уставним рјешењима која подразумијевају равноправност свих вјерских заједница.
– Не можете с једном вјерском заједницом рјешавати њен однос са државом на другачији начин него што сте то урадили кроз одређена права и обавезе са Римокатоличком црквом и Јеврејском или Исламском заједницом – рекао је Коњевић.
Одговарајући на питање каква порука се шаље грађанима тиме што се повећава број ресора са 12 на 18, он је казао да је мањинска влада на неки начин специфична и по својој структури.
–То искуство са 12 министарстава се у пракси показало као нефункционално, посебно везано за неке ресоре, као што је био ресор образовања, науке, културе и спорта – навео је Коњевић.
Он сматра да је природно што је дошло до повећања броја министарстава.
– Колико сам ја разумио мандатара, требало би да буде 18 министарстава и два министра без портфеља – навео је Коњевић.
Он је казао да су нека министарства подијељена.
– Разумио сам да је та подјела везана за ресор образовања, науке, културе и спорта, као и финансија и социјалног старања– рекао је Коњевић и оцијенио да није лоше што је дошло до те подјеле и да ће одговорности људи коју буду радили у тим министарствима бити више специфициране.
Упитан хоће ли бити нови министар одбране, Коњевић је казао да ће о томе одлучити органи СДП-а.
Како је навео, обавеза је прво да се добије подршка на органима партије да буду дио овог политичког пројекта а, уколико се то деси, потписаће политички споразум са партијама које ће бити у влади и ДПС-ом који ће је подржати.
– А тек након тога, на бази овога што је замисао мандатара у вези са партиципацијом у тој влади, на органима партије ћемо кроз процедуру, како то предвиђа Статут, дефинисати кандидате за та мјеста – појаснио је Коњевић.
Он је казао да су у принципу све новинарске спекулације.
– Да бисмо на партијским органима уопште могли да о томе разговарамо потребан је низ предуслова – потребан је политички споразум, који је у финализацији у смислу његовог договарања и чини ми се спреман за потписивање – рекао је Коњевић.
