Посланик СД-а Борис Мугоша је на Твитеру коментарисао политичку ситуацију у Црној Гори, годину дана након парламентарних избора.
-Кратак осврт на суморну политичку реалност у Црној Гори, годину дана након парламентарних избора. Чудо невиђено- навео је Мугоша.
Он је нагласио да у Црној Гори не постоји политичка стабилност, што је једна од кључних претпоставки демократског и економског развоја.
-Имамо Владу која нема подршку у Парламенту, односно има подршку 14 од 81 посланика. Имамо константна препуцавања и медјусобна оптуживања за све и свашта измедју коалиционих партнера на власти. Имамо премијера који држи лекције о (не)моралу и политичком лицемјерству парламентарној већини и већину у парламентарној већини која премијера “чашћава” са свакаквим епитетима. Имамо Парламент у којем већина у већини бојкотује пленарна засиједања и најављује протесте против Владе за коју је гласала у том Парламенту”-указује Мугоша.
Додао је да “због уцјењивања и трвења у владајућој коалицији буџет је каснио пола године због чега су испаштали бројни сегменти система (пољопривреда, привреда, полиција…), стали бројни постојећи инфраструктурни и развојни пројекти из области образовања, здравства, туризма и сл.”.
Он наводи и да због истих тих затегнутих коалиционих односа имамо и крњи састав Тужилачког савјета, док у суштинском смислу још није почео конкретан и цјеловит дијалог око избора ВДТ-а, судија Уставног суда, чланова Судског савјета и реформе изборног законодавства гдје је потребна 2/3 и 3/5 већина у Парламенту.
Осврнуо се и на споразум носиоца три листе које су на изборима освојиле већину.
-Историјски споразум Кривокапић-Бечић-Абазовић је брзо након његовог потписивања постао мртво слово на папиру, јер су погажени принципи наведени у истом а то је “да нова демократска власт неће спроводити реваншизам по политичком или било ком другом основу. Јавност свједочи наведеном реваншизму и по ширини, висини и дубини- сматра Мугоша.
Посланик СД-а даље указује да је и ставка у споразуму да ће “нова демократска власт све законе доносити и ревидирати у складу са европским стандардима” у пракси резултирала управо доношењем и ревидирањем системских закона који нису уподобљени европским стандардима; који су конципирани без одржавања јавних расправа; који у нормативном смислу представљају много корака уназад и који су послужили за класичниреваншизам (о државним службеницима и намјештеницима, образовању, здравственој заштити, социјалној и дјечјиј заштити, државном тужилаштву и др.).
