Замјеницa министарке вањских послова СР Њемачке за Европу Ана Лирман каже да је евидентно да правосудни органи Црне Горе посвећено раде на сузбијању организованог криминала и да не преже ни од кривичних истрага против државних функционера и чиновника који се доводе у везу са организованим криминалом.
- Искрено се надам да ће нова влада доследно наставити тим путем - каже Лирман у интервјуу за "Дан".
Посљедњих мјесеци смо свједоци снажне подршке Ваше земље Црној Гори на њеном путу ка чланству у Европској унији. И Ви лично сте у неколико наврата казали да је будућност Западног Балкана европска. Каква је, у том контексту, садашња позиција Црне Горе?
- Њемачка остаје привржена перспективи чланства земаља Западног Балкана у Европској унији, те је од самог почетка подржала приступни процес Црне Горе, како својим политичким залагањем, тако и пружањем савјетодавне експертизе прииликом спровођења реформи у области владавине права и реализације пројеката у области заштите животне средине. Ту стратешку сарадњу, а прије свега нашу подршку за реформски напор Црне Горе за постизање циљева у области владавине права, желимо да наставимо. Рад на реформама је кључан за напредак у приступном процесу. Позивамо Црну Гору да се сада, без одлагања, посвети спровођењу реформи. Превише је времена изгубљено посљедњих мјесеци.
Једна од највећих примједби европских партнера, када је Црна Гора у питању, била је слаба борба против организованог криминала и корупције. У посљедње вријеме дошло је до значајних промјена, па су покренуте истраге и против бивших и садашњих предсједника судова. Какав сигнал тиме дајемо ЕУ и да ли очекујете да се ова борба настави већим интензитетом?
- Европска комисија је у свом извјештају из октобра 2021. о стању испуњавања приступних критеријума позитивно оцијенила да је Црна Гора остварила извјесни напредак у борби против организованог кријумчарења цигарета и наркотика. Такође су протеклих недјеља полиција и тужилаштво Црне Горе биљежили успјехе у кривичним истрагама. Видим у томе знак да правосудни органи Црне Горе посвећено раде на сузбијању организованог криминала и да не преза ни од кривичних истрага против државних функционера и чиновника који се доводе у везу са организованим криминалом. Искрено се надам да ће нова влада доследно наставити тим путем. Реформе у области владавине права, које су неопходне за приступање Европској унији, нису сврха сама по себи, већ се спроводе за добробит грађана Црне Горе.
Рат у Украјини увео је кризу у Европу у свим дијеловима живота. Црна Гора је пратила потезе Европске уније и увела санкције Русији и снажно подржала Украјину. Очекујете ли да овај рат и даље негативно утиче на економију и животни стандард грађана, и да ли може имати и директан утицај на земље Западног Балкана?
- Напад Русије на Украјину донио је неизмјерну патњу и огромно разарање. Црна Гора је осудила ову агресију која је у супротности са међународним правом и увела санкције против Русије. То показује за шта се Црна Гора залаже, наиме за мир и безбједност и за свјетски поредак који се темељи на међународном праву, а не на бруталном насиљу. Веома смо захвални Црној Гори што је заузела такав недвосмислен став.
Посљедице руске агресије у Украјини не односе се само на питања безбједности и одбране Европе. Усљед рата је, не само у Европи, већ широм свијета, дошло до смањења привредног раста због прекида трговинских односа, до повећања цијена за енергију и храну због рушења производних погона и прекинутих добављачких ланаца, до губитка буџетских прихода држава, до повећања стопе инфлације и до додатног оптерећења за приватна домаћинства. Одговорност за то искључиво носи Русија. Важно је ублажити негативне посљедице адекватним буџетским мјерама.
Поред тога, Русија настоји да дестабилизује земље Западног Балкана у циљу спречавања њиховог укључивања у евро-атлантске структуре, фокусирајући се при том – не само, али великим дијелом – на ширење дезинформација на друштвеним мрежама и у медијима. Важно је радити на томе да се грађани освијесте за тај, често скривени, малигни утицај и развити отпорност.
Црној Гори недостају стране инвестиције. Предсједник 43. Владе Дритан Абазовић је најавио да ће том проблему посветити посебну пажњу. Можемо ли очекивати и неке значајније потезе њемачких инвеститора?
- Црна Гора има велики потенцијал за интензивније коришћење енергије из обновљивих извора, прије свега из вјетропаркова и соларних постројења. Постепена транзиција енергетског система на производњу енергије из обновљивих извора је пут којим смо кренули и ми у Њемачкој. Интензивнија производња енергије из обновљивих извора доприноси томе да смањимо увоз фосилних енергената и ниво емисије штетних гасова, да постигнемо енергетску независност и да смањимо трошкове. Њемачке компаније могу пружити велику експертизу у том домену. У томе видим сјајну прилику за сарадњу наше двије земље, као и заинтересованост њемачких инвеститора. Уједно се Црној Гори пружа прилика за диверзификацију своје економије и самим тим за смањење велике стопе зависности од туризма.
За доношење одлуке о инвестицији, правни оквир је подједнако важан као и пословни амбијент. За привреднике је важно да постоје закони којима се унапређује инвестициона клима, да постоји правна сигурност, ефикасно правосуђе, транспарентност на тендерима за јавне набавке, квалификована радна снага. Напретком у спровођењу реформи у области правосуђа Црна Гора постаје још атрактивнија за њемачке инвеститоре.