Предсjедник Велике народне скупштине Републике Турске Мустафа Шентоп, коjи jе на позив предсjедника Скупштине Алексе Бечића, боравио у званичноj посjети Црноj Гори, положио jе, уз воjне почасти, виjенац на споменик Партизану борцу на Горици.
Церемониjа полагања виjенца jедна jе у низу активности организованих у част предсjедника турског Парламента и делегациjе Велике народне скупштине Републике Турске, чиjа посjета Црноj Гори и црногорском Парламенту представља потврду добрих билатералних односа двиjе земље, али и доприноси даљем jачању међупарламентарне сарадње.
Споменик Партизану - борцу jе монументални спомен - комплекс на брду Горица у главном граду Црне Горе. Изградња споменика посвећеног палим борцима и народним хероjима у Другом свjетском рату и Народноослободилачкоj борби 1941 - 1945 године отпочета jе на десетогодишњицу Тринаестоjулског устанка, 1951. године. Споменик jе свечано отворен 13. jула 1957. године у част прославе Дана устанка народа Црне Горе, коjи jе први у окупираноj Европи устао против фашистичког завоjевача. Споменик jе ауторски рад архитекте Воjислава Ђокића и ваjара Драга Ђуровића.
У крипти споменика похрањени су посмртни остаци 97 бораца и народних хероjа погинулих током НОР - а, а у централном диjелу крипте стоjи натпис „Они су вољели слободу више од живота“.
Ваjар Драго Ђуровић jе израдио огромне скулптуре два борца - кариjатиде, коjи се налазе на улазу у крипту. Маузолеj, кариjатиде и цио споменички комплекс израђени су од црногорског биjелог гранита.
Споменик jе, из више разлога, подигнут на препознатљивом узвишењу изнад града. Античка традициjа подизања спомен комплекса, али и маузолеjа на узвишењу коjе гледа насеље има за циљ да споменик буде видљив и препознатљив. Такође, подизањем маузолеjа на узвишеном мjесту даjе се пиjетет погинулима, а самим тим слави и идеjа за коjу су дали живот они коjима jе споменик посвећен.
Оваj спомен комплекс jе од свог отварања до данас, нарочито у периоду социjализма у Црноj Гори, био центрлно мjесто обиљежавања државних празника од стране државних званичника, али и страних делегациjа. Маузолеj jе био симбол Титограда и налазио се на грбу града.
Иначе, у НОБ - у jе од 1941. до 1945. године своj живот на олтар слободе положило 6 780 бораца из Црне Горе, а 7 479 кћери и синова црногорског народа убили су окупатори и колаборационисти.
Предсjедник Велике народне скупштине Републике Турске Мустафа Шентоп боравио jе jуче у званичноj посjети Црноj Гори, а дочекан jе уз наjвеће државне почасти.
Током посjете одржан jе састанак предсjедника Скупштине Црне Горе Алексе Бечића и предсjедника Велике народне скупштине Републике Турске Мустафе Шентопа, а затим и састанак делегациjа два парламента. Такође, предсjедници парламената Црне Горе и Турске потписали су споразум о међупарламентарноj сарадњи.
