Приватна плаћања домаћинстава за здравство ("плаћања из џепа") као удио у укупним трошковима за здравствену заштиту у Црној Гори, према подацима Свјетске здравствене организације, износе преко 30 одсто.
Према подацима СЗО, грађани Црне Горе лијечење плаћају из џепа много више него сусједи – у Словениjи (11,94 одсто), Хрватскоj (13,9 процената), односно у Европској унији (16,34).
Директорица канцеларије СЗО у Црној Гори Мина Брајовић истиче за "Дан" да такав начин лијечења, плаћањем из џепа, осиромашује грађане.
– Само да разjасним, ако мислите на приватна плаћања из џепа таj износ jе за Црну Гору веома висок и он jе свакако преко 30 одсто. Према препорукама Свјетске здравствене организације праг jе да не би требало бити изнад 15 одсто. Та плаћања су спорна jер представљаjу бариjеру за доступност здравственоj заштити и jер осиромашуjу домаћинства, а гураjу грађанина да размисли, ако пође на рану дијагностику, да ли ће тог мjесеца моћи да плати струjу или купи храну за дjецу. Зато СЗО потенцира да земља мора да оjача и подигне ниво финансиjске заштите, тj. заштите од финансијског ризика приликом коришћења здравствених услуга – каже Брајовић.
Према подацима Фонда за здравствено осигурање, плаћање здравствене заштите остваруjе се путем уговора са даваоцима, односно плаћањем планова рада здравствених установа у оквиру средстава планираних предрачуном средстава ФЗО.
– План рада садржи броj и врсту здравствених услуга и броj и структуру запослених. За извршење плана рада давалац здравствених услуга доставља извjештаjе (фактуре) о извршеним здравственим услугама у складу са актом ФЗО коjим jе уређено фактурисање здравствених услуга. Потребе и захтjеви у здравственом систему врло често нису у складу са расположивим средствима, па jе неопходно одређивање приоритета у расподjели расположивих ресурса, како финансиjских, тако и људских, инфраструктурних и других ресурса. Зато jе здравствени систем потребно развиjати као одржив и стабилан систем, усклађен са правцима развоjа европског здравства, уз усмjерења на повећање ефикасности и квалитета и развоj ресурса коjи ће омогућити задовољење потреба за здравственом заштитом, уз оптималну и jеднаку доступност. Jедан од важних предуслова за унапређење квалитета и ефикасности здравствене заштите jе функционално повезивање система на свим нивоима уз унаприjед опредиjељене одговорности и задатке. Улоге и одговорности на нивоу управљања у систему здравства мораjу се усмjеравати на спровођење пословања у оквиру расположивих средстава и уз поштовање стручних смjерница за рад. Црна Гора настоjи да са ограниченим економским и људским ресурсима проjектуjе здравствени систем коjи ће бити ефикасан и у функциjи заштите здравља становништва – наводи се у стратегији развоја здравства.
