Министри вањских послова Европске уније договорили су се данас да ће покренути глобални инфраструктурни план који би повезао Европу са свијетом, што је посљедњи корак након договора с Индијом и Јапаном и сличног обећања Групе седам најбогатијих демократија (Г7), пише РСЕ.
Црна Гора, чланица НАТО савеза и кандидат за чланство у ЕУ, највећа је жртва кинеског дуга, кажу западни званичници.
Црна Гора је 2014. од Кине посудила готово милијарду долара за финансирање дионице аутопута од 41 км, износа који је пријетио банкротом земље. Недавно су и званично затражили помоћ ЕУ у проналаску начина да отплате кинески дуг.
РСЕ пише да, сумњичави према иницијативи кинеског предсједника Си Ђинпинга око “Појас и пут” иницијативе” чији је циљ инфраструктурно повезати Европу са Азијом у циљу већег утицаја, ЕУ је изашла са формалним планом за амбициозно “повезивање” од 2022.
- Видимо да Кина користи економска и финансијска средства како би повећала свој политички утицај широм свијета. Бескорисно је кукати због тога, морамо понудити алтернативе. Важно је да Европска унија … уско координира са Сједињеним Државама - рекао је њемачки министар вањских послова Хеико Маас новинарима на састанку с колегама из ЕУ у Бриселу.
ЕУ је већ потписала партнерства с Јапаном и Индијом ради координације транспортних, енергетских и дигиталних пројеката који повезују Европу и Азију. И Токио и Делхи забринути су због кинеске дарежљивости за коју званичници кажу да тако држе сиромашне земље у обавези према Пекингу јер су присиљене борити се с тако великим дуговима.
Путем развојних банака, гаранција за иницијални губитак приватним компанијама и нудећи искуства западних влада, Г7, чији су се челници састали у Енглеској у јуну, такође желе осигурати већу транспарентност у инфраструктурним партнерствима.
У стратегији ЕУ, названој “Глобално повезана Европа”, не спомиње се Кина, а министар вањских послова Луксембурга Јеан Асселборн упозорио је у понедјељак да се од Кине не направи противник, напомињући да су њемачки произвођачи аутомобила сваке године продавали више возила у Кини него у Нјемачкој.
Од 2013. Кина је покренула грађевинске пројекте у више од 60 земаља, тражећи мрежу копнених и морских веза са југоисточном Азијом, Средњом Азијом, Блиским истоком, Европом и Африком. Пекинг пориче било какву намјеру да пројектује моћ и наводе да се инфраструктурни коридор фокусира на потребе обичних људи.
