ЕУ „није у рату са Русијом“, рекао је предсједник Европског савјета Шарл Мишел за Ел Паис у интервјуу објављеном јуче. Западне нације не би требало да се мијешају у сукоб између Москве и Кијева, рекао је он, тврдећи да би конфронтација између Русије и НАТО-а значила ништа друго до нуклеарни свјетски рат.
„Русија је нуклеарна сила и добро смо свјесни да ћемо се, ако се овај сукоб претвори у сукоб између НАТО-а и Русије, спустити у Трећи свјетски рат“, рекао је бивши белгијски премијер за Ел Паис.
Мишел се залагао за дијалог, упозоравајући да су „сви сукоби драматични, екстремни и често тешки“, али руске нуклеарне способности додају потпуно нову „димензију другачије природе“ сваком потенцијалном војном сукобу са Москвом.
„Залажем се за прагматизам“, рекао је он, додајући да Европа треба да се фокусира на хитна питања као што су хуманитарни приступ подручјима погођеним војном акцијом, статус украјинских нуклеарних електрана и мировни преговори између Москве и Кијева. „Морамо да разговарамо са оним ко је данас у Кремљу“, јер „демократије“ треба да разговарају са нацијама чак и ако се сматрају „недемократским“, рекао је Мишел.
Предсједник ЕК је такође рекао да је „редовно“ разговарао са руским предсједником Владимиром Путином лично, а „историја нашег односа“ помаже оба лидера да разумију тачке гледишта једни других, чак и ако их „не дијеле“. Мишел, међутим, вјерује да нису ријечи, већ „промјена равнотеже снага“ оно што може допринијети напретку у будућим преговорима. Он је додао да Европа не би требало да напусти улогу посредника у сукобу и да ту улогу „преусмјери” спољној сили, било да се ради о САД или Кини.
На питање да ли Русија треба да се суочи са „међународном правдом“ због онога што Кијев и западне земље називају инвазијом на Украјину, Мишел је рекао да нема међународног „закона без правде“, али је рекао да је „на међународним организацијама да кажу“ да ли Москва треба да одговарати за било шта.
Мишел је такође рекао да ЕУ покушава „да подржи Украјину што је више могуће“ без „заоштравања сукоба“, додајући да је Европа већ „прекршила“ сопствене „табуе“ тако што је Украјини пружила војну помоћ од милијарду долара.
Међутим, Европа не може Кијеву дати све што жели, рекао је он, посебно када је у питању улазак Украјине у ЕУ. „Проширење је осјетљиво питање о коме немају све европске земље исто мишљење“, рекао је он и додао да треба узети у обзир и интересе других нација које су већ ушле на пут чланства, попут Србије, Албаније и Црне Горе, такође.
Мишел је напоменуо да споразум о придруживању који су Украјина и ЕУ потписале 2014. „има огроман потенцијал који је потцијењен.
