Ликовна умјетница и историчарка умјетности Бојана Видеканић одржала је предавање "Несврстани модернизам" у "Ботаничкој башти", галерији Центра савремене умјетности Црне Горе. Предавање је насловљено као и њена књига "Nonaligned Modernism", коју је објавила прије двије године, у едициjи McGill-Queen's University Press. Видеканић је предавање одржала у оквиру програма пројекта Лабораториjе колекциjе умjетности несврстаних земаља. Проjекат ЦСУЦГ Лабораторије реализуjе тим кустоскиња и конзерваторки: Марина Шарановић, Анита Ћулафић, Нада Баковић и Наталиjа Вуjошевић, која је и представила Видеканић подгоричкој публици пред предавање.

Како нам је објаснила Видеканић, њена књига и предавање базирани су на истраживањима умјетности социјалистичке Југославије у 20. вијеку, а кроз призму културе. Односно, истраживања везана за Социjалистичку Федеративну Републику Jугославиjу, која је била један од оснивача Покрета несврстаних, и како су југословенски социјализам и несврстаност пружили основу за динамичне облике умjетности модернизма.

– Књига се бави културном дипломатијом, изложбама, размјеном изложби, једно поглавље посветила сам Љубљанском бијеналу које је почело 1955. године, и уопште начином на који су Југославија и несврстани развијали међународне односе кроз умјетност. Бавим се и размјенама студената и умјетника који су код нас долазили различитим поводима. Фокус је на улози културе и умјетности, и начинима на који се југословенска модерна умјетност развијала током социјализма. А, један од основних закључака јесте да смо ми сада као регија, односно некадашња СФР Југославија, имали изузетно богат умјетнички живот, не само локални, већ интернационалног значаја - казала је за Видеканић за "Дан".

Она додаје да смо "ми заправо први пут током социјализма имали некакав агенс, интернационални углед, а који су наши културни радници и умјетници развили, управо кроз несврстаност".

И не само то, него смо изградили културну инфраструктуру, галерије, музеје, резиденције.

– Конкретно у Подгорици је постојала једна невјероватна институција - Галерија умјетности несврстаних земаља "Јосип Броз Тито", а која је била јединствена у свијету. Током посјете погледала сам њихов фундус, збирку и архиву, и могу вам рећи да ниједна западна архива нема такав фундус и тако уређен - истиче Видеканић. Она додаје да је посљедњих 30 година овај вид културне баштине код нас углавном био запуштен. А, наглашава она, ту културну баштину требамо изнијети на свјетлост дана и показати да имамо што пружити свјетској умјетности.

– И то је закључак књиге да југословенски модернизма, тај несврстани модернизам, може да нас прикаже позитивно свијету, и да смо имали шта да кажемо о важним питањима - каже Видеканић, професорка модерне и савремене умjетности, визуелне културе и проширених медиjа на Универзитету Waterloо, на Катедри за визуелну умjетност у Канади.

Ж.Ј.