- Pavlova knjiga je filozofski esej koji istražuje veoma duboke i često zanemarene aspekte ljudskog iskustva i duhovnosti i to kroz prizmu etike i umјetnosti, zanimljivo sa pasažima koji su meni bili potpuno novi. Razmišlala sam da li se, možda, pri tumačenju ove knjige s obzirom da njena tematika nije jednostavna i ni u kom slučaju nije razumljiva, može poći od estetike, kao nauke o onom liјepom, uzvišenom, a što već pripada aksiologiji, kao opštoj nauci o vriјednostima (istina, dobro, sveto) i da јe aksiologija kao temelj - alfa i omega, kruna estetike. S druge strane, aksiološka analitika јe analiza spektra različitih vriјednosti i Pavle u knjizi pominje mnoge od njih. I na kraju, imamo u vidu i negativne vriјednosti - ružno, nisko, lažno, zlo, a o čemu je on govorio u jednoj emisiji koju sam uspјela da pronađem i uz pomoć koje sam uspјela da na јednostavan način protumačim ovu knjigu i ostalo što pripada pojmu aksiološke analize - rekla je, pored ostalog, Nina Mudrinić, tumačeći knjigu Pavla Uljarevića.
Autor je priču o svom dјelu započeo otkrivanjem same njene okosnice, zapravo glavnog problema same etike.
- Okosnica knjige je glavni problem etike, odnosno, šta je dobro, a šta je zlo. Ova dva pojma se koriste u jeziku i mi želimo da ispitamo šta znače i na koje stvari se odnose. To je staro pitanje o etici i potiče od samih početaka filozofije, od antičke Grčke i kroz istoriju su filozofi nudili razne odgovore, a krajem devetnaestog viјeka je sa osobitom preciznošću razrađen jedan odgovor na to pitanje koji se zove utilitarizam. Tako je dobio ime u Engleskoj. Razradili su ga Džeremi Bentam, Džon Stjuart Mil, Henri Sidžvik i kasnije, Džordž Evard Mur, i to su ključna imena za razvoj utilitarizma. I ova etika znači utilitarističku šemu. Utilitaristički pristup problemu dobra i zla je osnovna kontekstualizacija knjige. Dakle, pristupamo problemu dobra i zla sa utilitarističke pozicije, ali, sa ciljem da izbјegnemo neke od glavnih zamki u koje su utilitaristi upadali i neke od glavnih prigovora koji su im se upućivali - kazao je, pored ostalog, Pavle Uljarević govoreći o svojoj knjizi.
Kako je istaknuto u recenziji ovog dјela, u njemu Uljarević razmatra kako tradicionalne, čulne umјetnosti poput muzike, slikarstva i književnosti, iako monumentalne i važne, ne obuhvataju cјelokupno polje ljudskog estetskog i etičkog iskustva, argumentujući da prava ljepota, zapravo počinje tamo gdјe se završavaju ove umјetnosti, uvodeći čitaoca u koncept "afektivne sfere" - domen izazvan i oblikovan dubokim, nadahnutim osјećanjima. Uljarević ide korak dalje tvrdnjom da postoji "skrivena, osma umjetnost" koja nije vidljiva čulima, niti razumljiva razumom, već je prisutna i stvarna samo unutar duše onoga ko je stvara. Ova umjetnost je nevidljiva za spoljni sviјet i proizilazi iz najdubljih duhovnih podviga pojedinca, gdјe su "mermer" ljudska duša, "dleto" podvig i molitva, a rezultat su božanstvena osјećanja i duhovna sozercanja.
Autor tvrdi da pravi umјetnici, u ovom kontekstu, nisu samo oni koji stvaraju tradicionalna umјetnička dјela, već i mistici i svetitelji čiji se umјetnički poduhvati odvijaju unutar njihovih duša.
U svojoj argumentaciji, Uljarević osvјetljava kako podvižnici, kroz svoje discipline, molitve i duhovne borbe, postižu estetsko ispunjenje koje prevazilazi granice običnog umјetničkog izraza, stvarajući dјela veličanstvene ljepote nepristupačne većini ljudi. Ogled o temelju etike nudi jedinstven uvid u spoj etike i estetike, nudeći perspektivu koja pomјera granice umјetnosti i moralnosti.
M.MILOSAVLjEVIĆ
