Гитариста из Црне Горе Филип Гаврановић, познатији у музичком свијету као Пипо Корвино (Pippo Corvino), још од студија живи и ради у Аустрији. И сада, као и на почетку, фокусиран је на компоновање, али које увијек подразумијева и истраживање гитарског звука, соло или у фузији са другим инструментима. Продукт тог рада је и албум "Forgotten Tales", који је објавио 12. новембра, а на којем с њим музицирају виолончелисткиња и пјевачица Јудит Боњар (Judit Bonyár) и перкусиониста Балаш Балог (Balázs Balogh). Ово је већ девети Корвинов ауторски (коауторски) албум.
• Зашто "Forgotten Tales"? Коjе су то приче заборављене, а коjих сте хтjели да се присjетимо кроз музику коjу нам презентуjете на овом албуму? Зашто се не смиjу заборавити?
– Наслов jе дао Балаш и дjелимично се односи на заборављену снимку jедне наше пробе из коjе jе пуно касниjе настао оваj албум. Албум никада ниjе био у плану и заправо jе документациjа jедног нашег музичког сусрета из сада већ далеке 2015. године. То jе била наша jедина и наизглед обична проба коjа jе сплетом сретних околности (скоро потпуно случаjно) снимљена. Међутим, снимка jе неколико година стаjала заборављена у моjоj архиви и поново сам jе "открио" прошле године тражећи нешто потпуно друго у тоj истоj архиви. Након поновног преслушавања схватио сам да би била огромна штета да таj материjал остане заборављен и да jе требао бити давно обjављен. Све пjесме на албуму базиране су на старим фолклорним напjевима и звуче, макар нама, веома баjковито и срећом су остале забиљежене у овоj форми и сплетом сретних околности сачуване од заборава.
• Поред Вас на албуму свираjу перкусиониста Балог и виолончелисткиња и пjевачица Боњар. Зашто jе био потребан оваj споj са гитаром? Како сте дошли до њега?
– Проjекат jе иницирао Балаш. Његова jе идеjа и стара жеља била да ради на материjалу инспирисаном фолклорном музиком и то баш са Jудит и са мном. Ниjе ту било никаквог рецепта нити размишљања о спаjању неких конкретних инструмената. Балаш jе споjио нас као умjетнике, а инструменти коjе свирамо само су средство умjетничког изражаjа. Срели смо се и свирали три дана скупа од jутра до мрака и снимили неколико пjесама као свjедочанство тог сусрета.
• Традиционални напjеви којих народа су заступљени, и колико jе укупно нумера на албуму? На промо материјалу чују се традиционални напјеви народа са Балкана, као и Румуна, Мађара, Рома...
– Не бавимо се традиционалном музиком у правом смислу риjечи jер jе не изводимо на традиционалан начин, у сваком случаjу не у потпуности. Музика са овог албума jе свjежа али jе базирана на старим народним напjевима неколико народа са простора jугоисточне Европе и западне Азиjе. На албуму jе осам нумера и поред музике народа коjе сте поменули ту jе и jедан напjев са простора данашње Jермениjе као и jедна моjа ауторска пjесма писана у маниру фолклорног напjева.
• Ово ниjе Ваш први албум на коjем jе заступљен и људски глас. Откуд потреба за тим, jер сте у почетку дjеловали као чисти инструменталиста?
– Већина албума из неколико последњих година имаjу заступљен људски глас jер су просто биле сарадње са различитим пjевачима. Са друге стране, у моjоj инструменталноj музици често постоjе мелодиjе коjе дjелуjу као да су писане за пjевача. Важно ми jе да у музици макар у jедноj мjери постоjи нека врста музичке нарациjе коjа суптилно сугерише да ту постоjи прича коjа се развиjа и тече, а људски глас своjом поjавом природно постиже то чак и када нема текста коjи говори.
Ж.ЈАЊУШЕВИЋ