Artičoka je povrće bogato vlaknima i antioksidansima, koje može da poboljša zdravlje crijeva, jetre i srca, a preporučuje se osobama da je konzumiraju posle 60. godine, jer, između ostalog, usporava starenje i smanjuje holesterol.
Artičoka je puna vitamina, hranljivih materija i fitohemikalija koje se bore protiv bolesti.
Doktorka nutricionističkih nauka, diplomirana dijetetičarka Bez Červoni, objasnila je da je srce artičoke mekano i mesnato, ali i da su latice i stabljike biljke podjednako ukusne i hranljive.
Ona navodi 10 razloga zašto je artičoka odličan dodatak ishrani. Niskokalorični izvor hranljivih materija sa niskim sadržajem masti
Velika artičoka ima 76 kalorija, 17 grama ugljenih hidrata a nema holesterola ili masti.
Hranljive materije u velikoj artičoki:
0,37 miligrama bakra - 42 odsto dnevnih potreba
110 mikrograma folata - 28 odsto dnevnih potreba
97 miligrama magnezijuma - 23 odsto dnevnih potreba
24 mikrograma vitamina K - 20 odsto dnevnih potreba
19 miligrama vitamina C - 21 odsto dnevnih potreba
0,41 miligrama mangana - 18 odsto dnevnih potreba
600 miligrama kalijuma - 13 odsto dnevnih potreba
146 miligrama fosfora - 12 odsto dnevnih potreba
2,1 miligrama gvožđa - 12 odsto dnevnih potreba
1,7 miligrama niacina - 11 odsto dnevnih potreba
0,55 miligrama vitamina B5 - 11 odsto dnevnih potreba
0,19 miligrama vitamina B6 - 11 odsto dnevnih potreba
0,12 miligrama tiamina - 10 odsto dnevnih potreba
Štiti od bolesti
Prirodne biljne hemikalije (fitohemikalije) u artičoki štite od bakterija, gljivica, parazita i virusa.
Fitohemikalije imaju antioksidativna svojstva, a antioksidanti smanjuju štetne efekte slobodnih radikala. Ovi molekuli uzrokuju oštećenje ćelija što može da povećati rizik od raka, autoimunih bolesti i Alchajmerove bolesti.
Jedna šolja srca artičoke sadrži blizu 8.000 ukupnih antioksidanata, a samo pasulj ima više.
Snižava holesterol
Cinarin, fitohemikalija u artičoki, može da snizi holesterol - voštanu supstancu koja se nakuplja u arterijama, i koja može da dovede do koronarne arterijske bolesti i srčanih oboljenja.
Pomaže varenju
Cinarin pomaže i jetri da proizvodi žuč, koje tijelo koristi za razgradnju hrane, apsorpciju vitamina i uklanjanje toksina.
U jednoj studiji, učesnici su uzimali ekstrakt lista artičoke dva mjeseca, nakon čega je otkriveno da su se simptoma sindroma iritabilnog crijeva (IBS) smanjili za 26 a stomačnih tegoba za 40 odsto.
Čuva zdravlje jetre
Artičoka sadrži i silimarin. Ovaj flavonoid, ili hemikalija biljnog porijekla, štiti od oštećenja jetre.
Još u prvom vijeku nove ere, grčki i evropski ljekari su koristili ekstrakt silimarina napravljen od sušenog sjemena artičoke i biljke čička za lečenje žutice i drugih problema sa jetrom.
Studije pokazuju da silimarin može da poboljša simptome ciroze i masne bolesti jetre, pa čak i da smanji smrtnost.
Podstiče sitost
Velika artičoka ima 9 grama vlakana, što je više nego šolja suvih šljiva, što je čini jednom od najbogatijih namirnica vlaknima.
Dobar je i izvor inulina.
"Ova rastvorljiva vlakna čine da se osjećate sitim. Kao rezultat toga, manja je vjerovatnoća da ćete se prejesti ili imati skokove šećera u krvi koji vas tjeraju da žudite za slatkišima", objašnjava Červoni za Cleveland Clinic.
Inulin je i prebiotik. Zdrave bakterije u crijevima koriste prebiotike i probiotike, koji se, takođe nalaze u artičokama, kako bi se održala redovna stolica i spriječio zatvor.
Obezbeđuje proteine
Jedna artičoka ima oko 5 grama proteina, koji pomažu tijelu da obnovi tkiva i mišiće.
Studije su pokazale da konzumiranje više biljnih proteina u odnosu na životinjske, može da smanji rizik od srčanih oboljenja.
Poboljšava krvni pritisak
Velika artičoka ima 600 miligrama kalijuma, koji pomaže srcu i bubrezima da dobro rade, a kalijum snižava i krvni pritisak.
Smanjuje rizik od raka
Polifenoli, vrsta antioksidativnog jedinjenja, u izobilju se nalaze u artičoki.
Polifenoli pomažu tijelu da se bori protiv upale koja može da izazove rak, i sprečavaju razmnožavanje i rast ćelija raka.
Nekoliko studija je pokazalo da artičoka i ekstrakt lista artičoke mogu da spriječe ali i da pomognu u liječenju:
Raka dojke
Raka debelog crijeva
Leukemije
Raka jetre
Raka prostate
Podstiče bolji san
Jedna velika artičoka ima blizu 100 miligrama magnezijuma, više od 20 odsto preporučenog dnevnog unosa.
Studije su pokazale da magnezijum podstiče bolji san, posebno ako se pati od nesanice.
Ovaj esencijalni mineral pomaže i u održavanju srčanog ritma, sprečavajući palpitacije.
Sprečava starenje mozga
Nutricionista i specijalista za zdravu hranu i mikronutriciju dr Izabel de Voželas dodaje da je artičoka najbolje povrće koje treba jesti posle 60. godine. Pored toga što smanjuje holesterol, usporava i starenje mozga, odnosno čuva kognitivne sposobnosti.
"To je zbog sadržaja fosfora, koji pomaže u sprečavanju oštećenja moždanih ćelija i podstiče funkciju mozga transportujući više kiseonika do mozga", kaže ona za francuski Sante.
Kako i koliko je najbolje da se jede artičoka?
Prema njenim riječima, da bi se iskoristile vrline artičoke, najbolje je da se jede sirova sa solju, jer tako zadržava svoje vitamine i minerale.
U slučaju da neko ima osjetljiva crijeva, mogu da se pojave gastrointestinalni simptomi poput bolova u stomaku, nadimanja ili dijareje.
"Najbolje je ograničiti konzumiranje artičoke na jednom ili dva puta nedjeljno. Ako je previše teška za varenje, može da se uzima kao dodatak ishrani, ali uvijek uz savjet stručnjaka", posavjetovala je dr Izabel de Voželas.
