Све jе мање топлих и сунчаних дана, полако их замјењуjу киша, вјетар и облаци, а хладно и тмурно вријеме у великоj мјери одражава се и на наше расположење.
Безвољни смо, нервозни, осјећамо умор и пад енергиjе, не излази нам се из куће, jедноставно речено ниjе нам ни до чега.
По чему се разликуjе jесења депресиjа, од сличних психичких стања, како да jе препознамо и побиједимо.
- Jесења или сезонска депресиjа jе у тијесноj вези са промјеном годишњег доба. Епизоде сезонске депресиjе jављаjу се у истом периоду, почињу у jесен и траjу до краjа зиме. Одувијек се знало да на расположење могу да утичу временске прилике, мање сунчаних, а више кишних и тмурних дана, као и облаци.
Значаjан броj људи jе осјетљив на промјену времена, али да бисте били сигурни да патите од овог проблема, потребно jе да више година, у истом периоду, имате сличне симптоме - каже психијатри.
Организму jе потребно вријеме да се адаптира на новонасталу ситуациjу и нагле промјене температуре.
- Овоме су склониjе особе коjе имаjу биолошку подлогу за депресиjу и хронична тјелесна обољења, а запазили смо и погоршање код људи са хроничним депресивним стањем. У том периоду године има и других промјена, а то су повратак радним обавезама и смањење социjалних контаката. Људи се мање крећу и више времена проводе у затвореним просторима - истичу психијатри.
Коjи су симптоми jесење депресиjе?
- Наjчешћи симптоми су нерасположење и губитак интересовања и задовољства, али и повећана потреба за спавањем, повећава се апетит и тјелесна тежина, као и жудња за увећаним уносом угљених хидрата. Сезонска депресиjа погађа до 10 одсто популациjе, а учесталост и интензитет симптома jе различит од особе до особе.
Посебно осјетљива популациjа су стариjи jер jе међу њима велики броj оних са хроничним обољењима, самим тим организам jе осјетљивиjи на промјене у спољноj средини. Jавља се код осјетљивиjих млађих особа и оних коjе су подложни промјенама расположења. Што се тиче географске дистрибуциjе, ова поjава jе заступљениjа у сјеверниjим и климатски тмурниjим предјелима.
Истраживања упућуjу на то да jе депресиjа наjчешће непрепозната, а самим тим и нелијечена, што има високу социjалну и економску цијену.
Због свега тога, рана диjагностика и правовремено, адекватно и ефикасно лијечење и збрињавање депресиjе од кључног значаjа jе за смањење озбиљних посљедица до коjих ови поремећаjу могу довести код поjединца, њихове породице и заjеднице у цјелини.
Приступ jе индивидуалан. Потребно jе да пациjенти коjи примијете све наведене симптоме потраже помоћ психиjатра, jер jе правовременост врло важна карика у борби са овим стањем.
