Šolje za kafu su uglavnom dio mikro rituala svih nas. Imamo omiljenu, ne mijenjamo je sa drugima, samo je isperemo i sipamo novu kafu.
Šolje za kafu zapravo mogu da budu pravo leglo bakterija, tvrde stručnjaci, prenosi Danas.
Ljudi obožavaju kafu, ali većina ne pridaje istu ljubav i pažnju njenoj vjernoj družbenici – šolji za kafu. Radnici u kancelarijama često su krivi za zanemarivanje, jednostavno isperu šolju pod mlazom tople vode i ponovo koriste šolju iz dana u dan. Ili, što je još gore, jednostavno isipaju staru kafu i pune šolju novom kuvanom kafom. Isperu je tek kada pođu kući, da ih sjutra čeka „čista“.
Iako vam se čini da vam je šolja odlična (jer, vruća voda ubija bakterije i vi ste jedina osoba koja koristi svoju šolju), istina je da takva šolja brzo postaje leglo za prilično zastrašujuće stvari.
„Sve vrste bakterija i mikroorganizama mogu da žive na i u vašoj šolji, posebno ako je dijelite s drugima“, objašnjava Melisa Maker, voditeljka YouTube kanala Clean My Space, u intervjuu za Howstuffwors.
Maker napominje da je većina bakterija bezopasna, ali one koje to nisu mogu da naprave ozbiljne komplikacije.
„Bakterije prehlade i gripa obično putuju i lako mogu da dospiju na ili u vašu šolju. Osim toga, bakterije s vaših usta i ruku takođe će se prenijeti na šolju“, kaže ona.
„Što je okolina toplija i vlažnija, to je bakterijama ugodnije da se razmnožavaju“, dodaje.
Naime, spisak mogućnosti je zastrašujući. „Streptokoke, stafilokoke i bilo koje druge oralne bakterija, koje mogu da se uključuju u potencijalne patogene, mogu da borave u neopranoj šolji“, kaže dr Tery D. Konel, profesor mikrobiologije i imunologije na Univerzitetu u Bafalu.
„I, naravno, ako neko drugi pije iz vaše šolje, bakterije iz njihovih usta mogu da se se prenesu u nju“, dodao je.
Radna okruženja posebno su pogodna za prljave šolje za kafu.
Dr Čarls Gerba, profesor mikrobiologije na Univerzitetu u Arizoni, objavio je istraživačke rezultate još 1997. godine koji i danas izazivaju nelagodnost.
Njegov tim je analizirao bakterije pronađene u kancelarijskim šoljama za kafu i prostorima za pripremu kafe i otkrio da je 41 odsto testiranih šolja bilo kontaminirano bakterijama izmeta.
Što je najgore? Dr Gerbin tim otkrio je da je mali uređaj za pranje kancelarijskih šolja (nešto poput mini-mašine za pranje posuđa) bio dovoljan da uništi ove i druge vrste bakterija.
Problematično je što većina ljudi smatra da je jednostavno ispiranje i brisanje dovoljno da odbije bakterije, međutim, ovaj pristup definitivno nije dovoljan za suočavanje s takvim ozbiljnim protivnicima. „Bakterije mogu ostati na površini šolje“, kaže Konel, dodajući, „Pranje deterdžentom je ključno za uklanjanje tih bakterija“.
Pravilno čišćenje postaje još važnije ako se u kafu dodaje mlijeko ili šećer.
„Oba ova sastojka sadrže hranljive materije za rast bakterija. Dok će pranje vodom ukloniti veći dio šećera, ulja i proteini u mlijeku ili pavlaci zahtijevaju upotrebu sapuna da bi se uklonili“, objašnjava Konel.
