Предсjедник Скупштине Црне Горе, Алекса Бечић, био jе уводничар на симпозиjуму Европске jевреjске асоциjациjе на тему „Зашто jе холокауст важан 2021. године“, коjи се традиционало одржава у Кракову, Пољскоj.
Након обраћања рабина Менахима Марголина, предсjедаваjућег Европске jевреjске асоциjациjе, Артура Хофмана, предсjедника Асоциjациjе jевреjа у Пољскоj, Роберте Метсоле, прве потпредсjеднице Европског парламента, Игора Зорчича, предсjедника Државног збора Републике Словениjе, Маjка Томаша Каминског, замjеника маршала Републике Пољске, Алекса Бечић, предсjедник Скупштине Црне Горе обратио се присутнима.
Одаjући почаст свим страдалим жртвама системски вршеног геноцида над Jевреjима, у име Скупштине Црне Горе и у лично име, „али и свим другим страдалним народима, чиjи су преци, маjке и дjеца, са овог мjеста, криком и вриском молили за љепшу, праведниjу и сигурниjу будућност, а на шта свиjет ниjе имао ни довољно jак осjећаj ни довољно jак одговор“, предсjедник Скупштине Алекса Бечић jе казао да се „врисци и крици чуjу и данас и док ћутимо и док о њима говоримо и неће престати чак ни кад се сретнемо, jер љубав коjу са овог свиjета носимо jадна jе у односу на бол коjу желимо да излиjечимо“.
Бечић jе излажући на тему „Зашто jе Холокауст битан у 2021. години“, навео да jе на „данашњи дан немогуће добро говорити“, jер jе набољи говор о Аушвицу, говор без текста.
- Сваки човjек, ма колико рjечит био, на оваквом мjесту jедноставно остане ниjем пред душама оних коjи су овдjе страдали. Исказати све оно што jедан човjек осjећа на саму помисао на све оно што Холокауст представља, на сва jезива страдања коjа та риjеч криjе, преточити дубоку бол, оправдани биjес, истинско разочарање, те искрену тугу због патњи, губитака, смрти, ужаса и свих одузетих осмиjеха у jедну књигу, а камоли у jедан говор или jедну риjеч, немогуће jе - казао jе предсjедник црногорског парламента.
Он jе, истичући да jе од круциjалне важности, перманентно се присjећати чињенице да jе трећина jевреjске популациjе на наjсвирепиjе и наjмонструозниjе начине убиjена, у циљу уништења циjеле ове вjерске и националне заjеднице, те нагласио да jе присjећање на ову историjску чињеницу „важно и данас и сjутра и заувиjек“. Позиваjући се на риjечи Теодора Рузвелта, "да се историjа понавља, али сваки пут све више кошта”, предсjедник jе поручио, да „управо из ових мудрих риjечи учимо само jедно: Да се више никада никоме ни изблиза ништа слично не понови“. Предсjедник црногорског парламента jе казао да су грађани Црне Горе „одаjући почаст свим трагично страдалим жртвама коjе су на смртну казну осуђене искључиво због своjе вjерске, етничке, националне или било коjе друге припадности“, уjедињени у болу са jевреjским народом.
- Jезива jе и ненадокнадива жртва вашег народа, а jа бих рекао и МОГ НАРОДА. Зато обратити се данас вама, на тему коjа дубоко задире у ваша и наша срца, сигурно jе jедан од наjзахтjевниjих говора у моjоj кариjери и наjемотивниjих дана у мом животу. Припремаjући се, помислио сам да jе боље што говорим данас, приjе него што ћу сjутра први пут уживо видjети оно о чему сам читао и о чему сам слушао. Вjеруjем да ћу сjутра бити способан само да ћутим - казао jе Бечић.
Предсjедник jе подсjетио да jе 27. jануара, тачно на 76. годишњицу од како jе ослобођен Аушвиц - Биркенау, jедно од наjвећих и наjмонструозниjих стратишта у историjи човjечанства и дан када читава планета обиљежава Међународни дан сjећања на жртве Холокауста, црногорском парламенту и „мени као наjмлађем предсjеднику Парламента на тлу Европе, припала та част, да у сарадњи са моjим народом и моjим приjатељима - Jевреjском заjедницом Црне Горе, организуjем изложбу под називом “Шоа - како jе то људски било могуће”. У то име, предсjедник Бечић се обратио рабину Ариjу Еделкопфу.
- Драги Ари, популациjа коjоj припадате и допринос коjи даjете вjечан jе и тврд крш у темељима слоге, различитости и мултиетничности Црне Горе. Вама и Вашоj заjедници дубоки наклон за сjеме мира и слоге на плодноj и поносноj црногорскоj земљи“, навео jе у обраћању предсjедник Бечић.
На симпозиjуму jе присустовало преко сто педесет високих званичника међу коjима су и Надхим Захави, државни секретар Министарства образовања Велике Британиjе, др Стефани Хубиг, министарска образовања Њемачке, Андреас Катсаниотис, замjеник министра спољних послова Грчке, др Золтан Марузса, државни секретар Министарства науке и образовања Мађарске, Jоел Гуерриау, сенатор и потпредсjедник Одбора за међународне односе Француске. На тему „Шта се могло урадити“, на симпозиjуму су се обратили и: Драган Човић, предсjедаваjући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Ивица Шушак, државни секретар Министартсва науке и образовања Хрватске, Кисхан Маноцха, канцелариjа ОЕБС-а, Мила Царовска, министарка образовања и науке Сjеверне Македониjе, Калман Сзалаи, секретар Лиге акциjе и заштите Мађарске, а на тему „Алати и савjети за искориjењавање антисемитизма“, обратили су се и: Марион Ленне, посланица Француске, Марко Панцини, директор jавних политика Европе, Александар Мурару, изасланик румунске Владе у борби против антисемитизма, Регина Суцхоwолски – Стусзнy, преживjела Аушвиц, Улyссен Еллиан, посланица Низоземске и Замира Гjина, генерални директор Министарства образовања и спорта Албаниjе.