Црна Гора је ову годину започела са негативним демографским трендовима обзиром да је природни прираштај у јануару и фебруару износио чак минус 617. Како показују најновији подаци Управе за статистику, у јануару је број умрлих био за 453 већи него рођених, а у фебруару 164. У јануару је рођено 527 беба, а преминуло је 980 грађана, док је у фебруару на свијет дошло 537 малишана, а умро је 701 грађанин.
Негативан тренд са природним прираштајем је само наставак лоше ситуације из ранијих година. Наиме, природни прираштај је у константном паду већ годинама па је 2016. године износио 1.105, 2017. је пао на 909, 2018. је износио 760, 2019. је био 628, да би 2020. године ушли у минус од 196. Максимални негативан природни прираштај је забиљежен прошле године и износио је чак минус 2.105, а у осам градова број рођених беба био је мањи од 100 и то у Андријевици (35), Гусињу (41), Колашину (60), Мојковцу (42), Петњици (48), Плужинама (21), Жабљаку (30), а у Шавнику свега 14. Лани је рођено укупно 7.024 дјеце, а преминуло је 9.129 грађана. У структури рођених, више је дјечака и то 3.644, док је дјевојчица 3.380. У структури преминулих већину чине мушкарци и то њих 4.881, док је жена 4.248. Од 24 града, у само четири природни прираштај је позитиван, и то у Подгорици гдје је број рођених за 281 већи од преминулих, слиједи Будва гдје је та цифра 93, Рожаје 58, а Тузи 29.
Демограф Мирослав Додеровић каже за "Дан" да су трендови из 2021. само пренијети у 2022. годину и не очекује да ће се ситуација у скорије вријеме поправити обзиром да држава није предузела никакве мјере да заустави лоше демографске трендове. Он наводи да се у периоду психолошке, енергетске и економске кризе ријетки усуђују да рађају потомке.
– Рат у Украјини само ће допринијети лошим негативним трендовима јер постоји велики страх и грађани се боје неизвјесне будућности. Тај рат, ипак, није неки далеки сукоб који не утиче на нас, он и те како ствара проблеме код нас јер је на европском тлу и ми већ осјећамо последице. Порасла је цијена енергената, као и хране и самим тим су се ефекти програма "Европа сад" истопили и то ствара додатну несигурност код грађана, која не погодује ситуацији да се породица ствара или шири – оцијенио је Додеровић.
"Дан" је раније објавио податак да су у Црној Гори од 2008. до краја 2021. године рођене 50.353 дјевојчице, што је за чак 4.296 мање у односу на број дјечака, којих је било 54.649. Највећи дисбаланс у броју рођених дјечака и дјевојчица забиљежен је 2009. године, када је разлика била 552 у корист мушких потомака. Сваке године број дјечака је већи него број дјевојчица, а најмања разлика је забиљежена 2016. године и износила је 131.
У Црноj Гори 26.323 грађанина боре се са стерилитетом и то 19.903 жена и 6.420 мушкараца, показуjу подаци Института за jавно здравље које је раније објавио "Дан" за период од 2010. до краjа 2021. године. Статистика показуjе да се због проблема са стерилитетом љекарима jавља три пута више жена него мушкараца. Наjвише мушкараца се jавило љекару за помоћ због проблема са репродукциjом 2011. године, и то њих 616, док jе наjвише жена било прошле године, чак 1.833 су затражиле помоћ.
