Црна Гора је најближа испуњавању услова за чланство у Европској унији (ЕУ), казао је бивши предсједник Словеније Милан Кучан, оцјењујући да је изостајање стварне дискусије о јачању односа унутар Уније главни разлог за недостатак храбрости за проширење.
Кучан је у интервјуу агенцији МИНА рекао да би Европа морала много тога да уради да би повратила позицију значајног играча на пољу свјетске политике, не само у политичком, него и привредном и другом смислу.
ЕУ је, сматра Кучан, вишедржавна заједница са неким неријешеним питањима, и по много тога суочена је са истим проблемима са којима је била суочена Југославија – однос развијених и неразвијених, питање суверенитета и питање равноправности.
Како је казао, ако у таквој заједници неке чланице имају осјећај да су мање равноправне од других, та заједница није опција, и оне размишљају како да нађу начин да се ескивирају одређене обавезе које произилазе из заједничког живота, или да ли би можда за њих било боље да нијесу чланице те уније.
-И то се показује сада на том такозваном источном блоку, који предводи мађарски (Виктор) Орбан, па Пољаци, ту је све више и Словенија, па једним дијелом и Чеси, Словаци, дијелом и Хрвати- рекао је Кучан.
Он је оцијенио да су интеграционе везе унутар ЕУ мање-више слабе, умјесто да јачају и да управо то питање има великог утицаја на суздржавање Брисела у погледу проширења.
Кучан сматра да нове чланице нијесу допринијеле већој интегрисаности, већ је, како је навео, почела ерозија унутрашњих веза на основу различитог разумијевања вриједности на којима се заснива европска заједница.
Он је појаснио да ту, прије свега, мисли на разумијевање владавине права и поштовања људских права.
-Та неспособност или недовољна храброст да се уђе у стварну дискусију како ојачати унутрашње односе, главни је разлог да не постоји храброст да би се Унија проширила на нове земље- казао је Кучан.
Он је додао да би то могао да илуструје једним догађајем од прије три године на Бледском форуму.
-У тој дискусији је био тадашњи министар вањских послова Србије Ивица Дачић, и када су представници ЕУ говорили о томе колико се ЕУ уморила, он је рекао: “Господо, ја вас слушам како сте се ви уморили од проширења, а ми смо се уморили од чекања““- навео је Кучан.
Према његовим ријечима, на свим састанцима под крилом ЕУ говори се о проширењу, а уствари нема стварног напора да би се Унија ангажовала у тим земљама како би оне биле у стању да прихвате преговоре о испуњавању услова.
Како је навео, БиХ је такав типичан примјер, јер сви говоре о томе да је то нефункционална земља, а са друге стране да би требало што прије да буде чланица ЕУ.
Према ријечима Кучана, то значи да Брисел треба прво да се ангажује да би та земља постала функционална, а што је врло тешко јер то тражи унутрашње и уставне реформе, и тек тада, када би она била функционална, у стању је да приступи преговорима о испуњавању услова за чланство.
Како је навео Кучан, ако ЕУ не дефинише - „то је наше подручје, то је наша интересна сфера“, онда се ту појављују други који виде тај празан простор и интересе, који нијесу само политички и идеалистички, него и економски.
-Тако да се на том подручју, сем познатих проблема, сада у том новом прекрајању геополитичких интереса стварају нови проблеми и дилеме за те земље које чекају у чекаоници без неких стварних гаранција и подршке, а са друге стране ту су интереси који у једном дијелу омогућавају бољи живот људима у тим државама-рекао је Кучан.
На питање да ли су реални рокови за улазак у Црне Горе ЕУ који се помињу, он је одговорио да сматра да је Црна Гора најближа испуњавању услова за чланство.
Како је додао, услови су једним дијелом везани за демократско функционисање државе, а са друге стране за привредну способност, односно прихватање обавеза које произилазе из чланства.
-Црна Гора је са аспекта једног и другог дијела тог сложеног процеса, ту најближа, наравно у случају да се не мора бавити другим питањима међународних односа, односно одбране своје позиције самосталне земље- рекао је Кучан.
Он је оцијенио да, уз рационалне проблеме који су рјешиви, унутар ЕУ и Европе и на путу проширења постоје и ирационални проблеми „који су наравно као такви, рационалним размишљањима нерјешиви“.
Ту је, сматра Кучан, највећи губитник Сјеверна Македонија.
-Чудим се Бугарској, која није баш нека звијезда демократије, као ни Грчка што није била звијезда демократије, оне постављају услове. Почео је Орбан постављати услове ЕУ, која се наравно противи ријечима, али уствари не употребљава ни механизме које има-навео је Кучан.
Одговарајући на питање како види тренутну ситуацију у Црној Гори, он је навео да је Црна Гора демократска држава, да су у демократским земљама избори ти који дају вјеродостојност свакој власти и да није никаква трагедија ако се власт мијења.
Власт, како је додао, са једне стране носи велику одговорност, али и велика искушења.
Кучан је казао да то можда изгледа као некаква радикална новост у историји Црне Горе као самосталне државе, али да сматра да је то сасвим нормалан процес.
Према његовим ријечима, ништа трагично се није десило и неће се ни десити, ако сусједне земље поштују суверенитет Црне Горе и не мисле да је са промјеном власти дошла ситуација у којој се могу остварити стари апетити по посезању у њен суверенитет и самосталност земље, која има не само историјску утемељеност, него је настала одлуком грађана.
-Дакле, ништа посебно не видим да се десило у Црној Гори, ако се наравно у сусједним земљама, прије свега у Србији, разумије да је то демократска власт Црне Горе, а не нека промјена која омогућава реализацију националистичких снага унутар Црне Горе и унутар Србије- казао је Кучан.
Он је рекао да би то био проблем, и да „онда то више не би био проблем Црне Горе и њених односа са Србијом, него би то стварно био европски проблем“.
Како је навео Кучан, приоритети Влада на путу европске интеграције треба да буду привредни развитак, у чему је Црна Гора направила велики искорак, и поштовање демократских стандарда.
„И још једно питање – питање односа државне политике и православне цркве, мислим прије свега утицаја Српске православне цркве (СПЦ), па и сукоба који је настао између Црногорске православне цркве и СПЦ, и утицаја уопште цркве на политички живот у Црној Гори“, казао је Кучан.
Он је рекао да то види као велики проблем.
-Не знам колико се то осјећа у Црној Гори, али овако гледано са стране мислим да је то велики проблем. Иначе концепт раздвојености цркве и државе постаје помало проблем и унутар неких земаља европске заједнице- навео је Кучан.
Одговарајући на питање како оцјењује тренутну политичку и безбједносну ситуацију на Западном Балкану (ЗБ), он је навео да је ЗБ латентно експлозивно подручје и указао на неријешена питања.
Та неријешена питања, како је додао, везана су за историју, односе и различите амбиције у погледу будућности тих држава или народа.
-Недовољна је пажња фактора у европској заједници у погледу рјешавања тих проблема, који могу да дестабилизују читав регион- оцијенио је Кучан.
На питање колико је регион за 30 година стварно одмакао од 90-их и таквих политичких наратива и манира, он је одговорио да сматра да је у сржи свих проблема, односно конфликата, неријешено национално питање.
Оно је, како је казао Кучан, са једне стране везано за архаично разумијевање рјешавања тог питања, а са друге за несхватање савременог начина рјешавања питања националних мањина.
-Јер све су те државе створене као националне државе са неријешеним до краја националним питањима, и у својој структури имају знатан број грађана који нијесу припадници већинских нација у тим земљама”, рекао је Кучан.
Према његовим ријечима, неријешено национално питање рађа или погодује конфликтима на том подручју.
“Ту је прво Србија са својим неријешеним питањима у односу на БиХ, у односу на Косово. Сјеверна Македонија, која је несрећом везана за амбиције њених сусједа са југа, истока и запада. Ту су и Косово, Албанија, на крају крајева и Црна Гора, а прије свега је ту БиХ-навео је Кучан.
Како је казао, умјесто да се направи искорак од националне ка грађанској држави, “ми смо све више уплетени у понављање матрице националних држава”.
Ту је онда, како је рекао Кучан, актуелно питање односа према националним мањинама. “Оно што би, према мом мишљењу, могао бити принцип рјешавања тог врло осјетљивог питања, то је однос већине према мањини”, навео је Кучан.
Како је казао, мањина је ускраћена у својој позицији, и да би стварно била равноправна и да би се осјећали као пуноправни грађани у тим већинским националним заједницама, требало би да постоји принцип позитивне дискриминације, дакле признавања већег обима истих права која себи приписује већински народ.
Кучан је додао да би гаранција за та права морала бити већина.
-Оно што је проблем јесте да се није направио искорак у правцу савременог рјешавања националног питања, него се стално враћа на стару матрицу и то рађа национализме и популизме, који данас нијесу проблем само на том подручју- казао је Кучан.
Он је додао да је проблем неријешеног националног питања, на примјер, актуелан и у Украјини.
На питање гдје је Словенија данас, 30 година од проглашења независности, Кучан је одговорио да су у привреди, социјалном, културном животу, разумијевању људских права, утицају цивилног друштва, као и у погледу међународне позиције, постигнути велики резултати.
-Друго је што се сада, посљедњих годину двије, дешава у Словенији, то би могли назвати као некакав заокрет уназад, и по неким потезима Словенија постаје слична земљи коју смо напустили- рекао је Кучан.
Он сматра да ће избори, који ће бити одржани наредне године, ипак некако поставити политичку сцену Словеније на начин да ће та држава опет бити на трагу слијеђења циљева и вриједности на којима се покушавала утемељити када је тражила право на самоопредјељење.
Како је навео, стално се говори о неким новим лицима, а уствари на сцени и кључним мјестима углавном су политичари који су 30 година ту, на различитим позицијама и са различитим утицајем.
-Мислим да би оно што би морало израсти као нова генерација политичара могло израсти из цивилног друштва, које је у посљедње вријеме постало јако активно- закључио је Кучан.
Кучан је свим грађанкама и грађанима Црне Горе честитао Дан државности.
