У овако деликатном моменту у Црноj Гори, у ком су политичке тензиjе уздигнуте до максимума, постаjе круциjелно важно је наћи право рjешење за излаз из друштвено-политичке кризе. Бесмисленост тренутне политичке ситуациjе, као и комплетна самодискредитациjа свих политичких субjеката у нашоj земљи изискуjе нови моменат, каже др Jован Чавор, Универзитет Окланд, Нови Зеланд.
- У суштини, грађани jедино могу бити сигурни да би окретањем леђа тренутним политичким актерима у корист неких нових снага могли jедино бити на добитку. Међутим, на путу до неких бољих и ведриjих времена стоjе уобичаjене препреке - .
Деструкциjа
Стоjи наjмање три децениjе, а и приjе тога више вjекова погубних друштвених процеса, као и политика и идеологиjа без коjих се мисли да се не може а коjе су слика и прилика данашњег деструктивног стања друштва. Такође постоjи и константна лавина малигних поjава и догађања у дневно-политичком дискурсу, коjе упорно подгриjаваjу већ узавреле тензиjе и негативни емоционални набоj, тако умањуjући шансу опоравка друштвене свиjести и тиме подстичући с jедне стране апатиjу и резигнираност, а с друге деструктивност.
Оваква друштвена клима маргинализуjе и обесхрабруjе људе коjи су потребни да би се друштво избавило из невоље, истовремено промовишући оне коjима jе одржавање тренутнога стања jедина нада за стицање статуса и личнога успjеха – по циjену све дубљег потонућа државе и друштва. Ту су и други озбиљни симптоми кризе, као тешка економска ситуациjа и све чешћи немири и инциденти коjи друштво гураjу ка ивици сукоба. Елем, сви наведени феномени су тек само симптоми jедне дугорочне политичке трговине у режиjи – сад jе jасно – цjелокупног политичког миљеа коjи више децениjа кроjи jедну погубну судбину Црне Горе и њених грађана, као и будућих нараштаjа. Између злих намjера, користољубља, некомпетентности и неспособности, данашње стање у друштву нам говори да jе досадашњи биланс наше парламентарне демократиjе очаjнички пораз, за коjи нема оправдања.
То оправдање изостаjе jер jе сада коначно jасно да ни jедна политичка побjеда на црногорскоj сцени ниjе била преточена у побjеду циjелога друштва, нити jе то икада био циљ.
Пропаганда
Треба да нам jе коначно jасно да су политичке побjеде до коjих се долази пропагандом, емоционалном манипулациjом или политичком корупциjом само маска под коjом нема искреног патриотизма нити добрих намjера. То jе такође прва и основна лекциjа из демократиjе коjу смо ваљда до сада добро испекли, и коjа нас треба суочити да нам jе вриjеме размишљати на потпуно другачиjи начин него што смо радили претходне три децениjе ако стварно желимо промjене – коjе це jедино тако и бити могуће. Данашња криза jе до те мjере дубока да црногорско друштво више истински нема избора нити времена за губљење. Све суровиjа реалонст упозорава да се ситуациjа додатно компликуjе, а све озбиљниjи друштвени проблеми промовишу погубне вриjедности, и претвараjу их у нове друштвене норме. Предуго се ове алармантне поjаве игноришу, док елементарни животни услови представљаjу све већи луксуз. Запослење или прилика за самоостварење нуде се у размjену за људску част и достоjанство, и продаjу у гласачким пакетима уз наративе о националном поносу, патриотизму, и оданости вjери и традициjи. То су све индикатори да у нашем друштву нешто озбиљно не штима, а ствар додатно компликуjе потпуни изостанак макар покусаjа друштвенога освjешћења и помирења од стране иjедног политичког субjекта у Црноj Гори.
Сходно томе, нашоj земљи jе jедина нада окупити своjе наjхрабриjе, наjкомпетентниjе и наjодлучниjе синове и кћери, коjи ће имати интегритета и смjелости наново кренути у изградњу здравих темеља друштва, послиjе толико децениjа рушитељства. Камен по камен, с посвећеношћу, љубављу и стрпљењем може црногорско друштво бити изграђено и претворено у нешто знатно боље и другачиjе него што то данас jесте, али ће бити потребна одлучност и jединство здравог ткива нашега друштва. То би представљао jедини могући отклон од политичких оквира тродецениjске кризе, унутар коjих су само могући нови проблеми, а никако нове солуциjе; унутар коjих нема побjедника, већ само губитника; политичких оквира коjи су просjечног грађанина претворили у превареног и осиромашеног поjединца они коjи немаjу петље ни моралног компаса бити прави лидери, већ коjи на штету друштва задовољаваjу своjе личне интересе – а мало их jе на политичкоj сцени коjи не спадаjу у ову категориjу.
Биjес и побjеда
Сав биjес и разочарење због тих погубних околности грађани могу jедино претворити у побjеду уколико мирно, достоjанствено и свjесно буду искористили шансу када им се она укаже – демократским правом изабрати нови пут. У противном, ако се задовоље подржавати оне коjи их и даље маме популизмом, национализмом, религиjом, заставама, традициjом, односно новцем или запослењем, апсолутно ништа се неће у Црноj Гори на боље промиjенити – а поновни наставак истога лудила коjем већ толико дуго свjедочимо jе недопустив ако наше друштво жели избjећи праву катаклизму.
На краjу, грађани наше земље могу бити сигурни да их неће из тренутне невоље избавити нико, све док не смогну снаге, мудрости и храбрости сами себе избавити. Стара слава и слободарска историjа ниjесу довољне; и све ће мање значити ако себи и свиjету не докажемо да смо достоjни цивилизациjе и слоjа еманципованих друштава коjем тврдимо да припадамо.
Васкрсења не бива без смрти, а наша Црна Гора из тренутне муке васкрснути неће све док у своjим срцима сви редом не усмртимо кукавичлук коjи нас спрjечава на путу до друштвеног помирења, без коjег нема даље, ни за jедног ни за све. У Црноj Гори више не смиjе бити поражених, већ само оних коjи одлучно, знањем, умиjећем и посвећеношћу, и свако на своj начин, вуку друштво ка некоj бољоj будућности, и оних других коjи ће им се кад тад у томе подухвату придружити, jер jе то jедини пут побjеде за нашу државу и све њене грађане у њоj.
(Аутор jе доктор примиjењене лингвистике, докторирао jе 2020. на Окландском Универзитету, на теми идентитета)
