Јanis Varufakis
07/06/2024 u 07:37 h
DAN portalDAN portal
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
Slušaj vijest
StoryEditor

Podјela nije rešenje

Dok bombe padaju i propagandni rat bјesni, veoma je teško zamisliti izlaz iz izraelsko-palestinske tragedije. Ali možda je to odraz naše nesposobnosti da zamislimo rešenje sa dviјe države koje će dopriniјeti približavanju dva naroda, umјesto da osigurava njihovu strogu podiјeljenost

Piše: Јanis Varufakis

Priznavanje palestinske države je moralni čin i jedini način da se osigura pravičan mir na Bliskom istoku. Da bismo sledećoj izraelskoj vladi jasno poručili da Palestinci moraju dobiti puna politička prava, potrebno je da novi talas zemalja prizna Palestinu – kao što su to upravo učinile Španija, Irska i Norveška. Ipak, da iza tog talasa ne bi ostala samo barica performativnog simbolizma, moramo posebno naglasiti da ta palestinska država ne smiјe biti samo odraz u ogledalu današnje izraelske države niti sredstvo striktnog razdvajanja Jevreja i Palestinaca.

Zanemarimo na čas tužnu činjenicu da nijedna od mogućih budućih izraelskih vlada neće biti spremna da razgovara o pravičnom miru i da Palestinci nemaju demokratski legitimizovano vođstvo koje će ih predstavljati. Zamislimo samo da ovaj dijalog treba da otpočne svakog trenutka. Na kakvim načelima bi se taj dijalog morao zasnivati da bi osigurao povјerenje u pravičan ishod za sve – bez obzira na etničku pripadnost, vјeru i jezik – od riјeke (Jordana) do mora (Sredozemnog)?

Veliki Izrael ne može biti pravedno rešenje zato što svojim palestinskim građanima – 20 odsto ukupnog broja stanovnika – uskraćuje punu jednakost da bi sačuvao status isključivo jevrejske (ne samo izraelske) države. Taj problem ne može biti riјešen uspostavljanjem palestinske države pored Izraela.

Ako Palestina bude uspostavljena kao ekskluzivno palestinska i arapska država, šta će se dogoditi s Jevrejima koji su se (nelegalno) naseljavali na teritorije Zapadne obale i u istočni Jerusalim? Jedna od ideja koje se razmatraju je razmјena stanovništva, što podsјeća na tragičnu razmјenu etničkih Grka i Turaka posle rata 1919-22. godine.

Možda ima istine u staroj irskoj dosjetki – "Ne bih počinjao baš odavde" – ali mislim da su odgovor već dali Jevreji, muslimani i ostali koji u isto vrijeme protestuju protiv antisemitizma i genocida

Jesmo li sišli s uma? Čitav viјek posle ove epizode etničkog čišćenja potomci razmiјenjenih porodica još žale za izgubljenom domovinom. Da li zaista želimo da proizvedemo još jednu sličnu katastrofu, još jedno masovno protјerivanje, u ime mira i pravde?

Zamislite palestinsku državu koja oponaša izraelsku politiku izgradnje zatvorenih puteva za povezivanje teritorija koje se ne dotiču (na primјer, zatvoreni put koji povezuje Zapadnu obalu i Gazu) ili ekskluzivno palestinskih puteva koji će povezati palestinske zajednice unutar Izraela s novom palestinskom državom. Zatvoreni putevi koje Izrael gradi da poveže jevrejske zajednice funkcionišu kao zidovi koji neizbјežno zagrađuju Palestince. Rešenje ne može biti izgradnja novih zatvorenih puteva koji će povezati Palestince i zagraditi Jevreje.

Šta je s idejom da se izraelskim naseljenicima ponudi da nastave da žive u palestinskoj državi kao dvojni državljani i da se Palestincima u Izraelu ponudi dvojno državljanstvo? Ovo ima smisla, ali kako će Jevreji u Palestini i Palestinci u Izraelu biti sigurni da neće biti tretirani kao građani drugog reda? Kako, na primјer, spriјečiti bezbјednosne snage obјe države da tretiraju manjine kao problem koji se mora kontrolisati i možda sasvim eliminisati u budućnosti? Ukratko, kako izbјeći mogućnost da umјesto jednog aparthejda dobijemo dva, jedan pored drugog?

image
FOTO: Peščanik

Mnogi Palestinci će se zbog dugotrajne potčinjenosti naći u iskušenju da zatraže da svaki jevrejski naseljenik bude protјeran iz palestinske države. Oni kojima je prioritet sticanje državnosti mogu biti zadovoljni rešenjem s dva aparthejda. Ali, vriјedi li uopšte boriti se za takve ciljeve? Može li takav program osigurati Palestincima globalnu podršku koja im je neophodna za postizanje pravednog mira?

Ako je cilj Palestinaca ekskluzivno palestinska država, ne vјerujem da će Južnoafrička Republika – čiji su pravnici tako rјečito optužili Izrael u Hagu – stati iza takvog cilja. Vizija koja nadahnjuje propalestinske studentske proteste u Sjedinjenim Državama, Norveškoj, Španiji, Irskoj i mnogim drugim evropskim zemljama jeste vizija jednakih prava, a ne simetrija aparthejda.

Načelo odvajanja Jevreja od Palestinaca nespojivo je s ljudskim pravima, jer implicira masovna preseljenja ili tretiranje pripadnika jedne grupe kao građana drugog reda. Zato obјe strane moraju odustati od projekta ekskluzivne države (jevrejske ili palestinsko-arapske).

To ne znači da se prava Jevreja moraju ograničiti ili da se Palestinci moraju odreći sna o državnosti. To zapravo znači da cilj mora biti postojanje dviјe porozne države, jedne izraelske i jedne palestinske, koje garantuju pravo na samoodređenje za oba naroda. Da bi to funkcionisalo, potrebne su konfederalne institucije koje će zaštititi jednaka prava. Konačno, ali svakako ne manje važno, takav aranžman bi podrazumevao puno dvojno državljanstvo. Takvo rešenje osigurava ljudska prava koja zahtiјeva globalni jug (koji danas kompetentno zastupaju južnoafrički pravnici), a koja globalni sјever navodno poštuje.

Kako da stignemo do takvog rešenja? Možda ima istine u staroj irskoj dosјetki – "Ne bih počinjao baš odavde" – ali mislim da su odgovor već dali Jevreji, muslimani i ostali koji u isto vriјeme protestuju protiv antisemitizma i genocida. Izraelci i Palestinci moraju priznati jedni drugima (možda uz pomoć Komisije za istinu i pomirenje, slične onoj u Južnoj Africi) tri vrste bola: bol koji je Evropa vјekovima nanosila Jevrejima; bol koji Izrael nanosi Palestincima već osam decenija; i bol Palestinaca i Jevreja u otrovnoj sјenci rata i otpora.

Dok bombe padaju i propagandni rat bјesni, veoma je teško zamisliti izlaz iz izraelsko-palestinske tragedije. Ali možda je to odraz naše nesposobnosti da zamislimo rešenje sa dviјe države koje će dopriniјeti približavanju dva naroda, umјesto da osigurava njihovu strogu podiјeljenost.

Project Syndicate, preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net

(Autor јe ekonomista, bivši grčki ministar finansiјa)

Mišljenja objavljena u tekstovima autora nisu nužno i stavovi redakcije „Dana”.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
17. jun 2024 14:32