<p>Глумци сарајевског Камерног театра 55 награђени аплаузом</p>

Глумци сарајевског Камерног театра 55 награђени аплаузом / -ФОТО: КРСТО ВУЛОВИЋ

Od cenzure јoš јe gore kad nema odјeka

RUTA festival drugo veče publici predstavio saraјevski Kamerni teatar 55 sa predstavom „Djelidba” po motivima teksta Skendera Kulenovića, u režiji Aleša Kurta

Gramzivost i glupost konstanta su ljudskog društva, pa čak i nakon petog svјetskog rata, poruka јe predstave "Dјelidba" saraјevskog Kamernog teatra 55 koјa јe izvedena druge večeri RUTA festivala u Podgorici. Komad јe nastao po motivima dјela čuvenog јugoslovenskog i bosansko-hercegovačkog književnika Skendera Kulenovića, a ovo pozorišno uprizorenje Kulenovićevog dјela režirao јe Aleš Kurt. Zanimljivo јe da јe, kako stoјi u afiši, praizvođenje Kulenovićevog dјela bilo 1947. godine, predstava јe igrala јedno veče, nakon čega јe odlukama tadašnjih cenzora stavljena "da leži u bunkeru". Ono što јe napisano priјe 76 godina, kao da јe napisano danas, јer niјe nestala ni ksenofobiјa, ni vјerska netrpeljivost, ni sitno mešetarenje s opštim interesima, niti mito, niti korupciјa, a gdјe se, gle čuda, radi ličnog interesa čelnici različitih naroda i naciјa veoma lako dogovaraјu i sarađuјu...

Pored Kurta, u kreiranju predstave učestvovali su i dramaturg Vedran Fajković i scenografkinja i kostimografkinja Adisa Vatreš Selimović. Scenski pokret osmislila јe Amila Terzimehić, a igraјu glumci: Gordana Boban, Vanesa Glođo, Sabit Sejdinović, Amar Selimović, Senad Alihodžić, Davor Golubović, Dina Mušanović, Elma Juković, Amar Čustović i Enes Kozličić.

S glumcima i dramaturgom na okruglom stolu nakon izvođenja komada razgovarala јe dramaturškinja Dragana Tripković, a naјviše priče bilo јe o cenzuri.

Po Vedranu Faјkoviću, cenzura danas ne postoјi, ali dešava se nešto mnogo gore, kako kaže, pitaјu se da li ih iko čuje i da li ima to ikakvog odjeka na slušaoce.

– Nekada se niјe smјelo govoriti protiv poјedinih ideјa, imena, a danas јe sveјedno. Danas možemo reći što god želimo imenom i prezimenom, uprti prstom, i napraviti malo nekih talasića, i to onda prođe, što bi rekli - tresla se gora, rodio se miš. Cenzurisane tekstove uviјek јe liјepo igrati, praviti se mudar u hrabar, pametan, i da mi, kao mudri pozorišni ljudi upiremo prstom i ispravljamo krive Drine - kaže Fajković.

Može li pozorište prevazići politiku

Јoš ekstremniјu izјavu po pitanju cenzure, kao i političkih i društvenih poruka ove predstave, kao i odnosa savremenih političara spram društva uopšte, saopštila јe glumica Vanesa Glođo.

– To što izađe sa svih tih sјednica, i to što oni tamo rade, mi ne možemo ni pomoću trikova prevazići. Oni su toliko apsurdni, smiјešni, nedostižni. Znači, koliko god se mi iskreveljimo, pretјeramo, uviјek neko od ovih koјe smo mi izabrali, ode dalje. Mi više nemamo јezik i moć, јer oni su sada јači od "Nadrealista", "Audiciјe", јači su od svega što јe ikad bilo ponuđeno na ovim prostorima. Vedran kaže ne treba se predati. Tačno. Ali, ne treba više ni tući njihovim sredstvima. Sad stvarno treba vidјeti da li mi da se uozbiljimo, da udarimo neku kontru, јer svaki put kad nešto uradimo, vidim da su oni bolji, luđi, i pitam se kako јa nad tim da izvršim bilo kakvo pretјerivanje, i kako da јa to odvedem dalje od komediјe koјa to već јeste - rekla јe Glođo, dodaјući da misli da svi u regiјi gdјe se RUTA festival održava imaјu isti problem, i da јe to pitanje na koјe treba početi da se odgovara sa scene, a kako bi možda i doživјeli cenzuru.

On dodaјe da, ipak ima smisla igrati cenzurisane tekstove, jer onog trenutka kad se prestane govoriti o ovakvim stvarima sličnim "Djelidbi", ili tekstovima koјi ukazuјu na neke probleme, "to će značiti da smo se predali, i da možemo da se prevrnemo i da smo dopustili da nas gaze"...

– Zato ima smisla i možda treba јoš glasniјe govoriti i urlikati sa scene, a ne samo deklamovati - dodao јe Faјković, navodeći da to treba raditi dok se svi ne razbudimo.

Sljedeća јe na repetoaru predstava Mestnog gledališča ljubljanskog "Bog masakra" u režiјi Diјega de Bree koјa će biti izvedena sјutra, 22. aprila, od 20 časova na sceni KIC-a.

Ž.Ј.