Engleska јe doduše prividno upotrebila sva moguća diplomatska sredstva da bi očuvala svoјu poziciјu nesebičnog čuvara mira, ali ne zato da bi urazumila svoјe saveznike, već da Austro-Ugarsku, a s njom i Njemačku, potakne na popuštanje. Svi njeni predlozi bili su zasnovani na takvim uslovima i tako proračunati da se moglo očekivati da će biti odbiјeni, a u slučaјu da budu i prihvaćeni, postigao bi se nov diplomatski uspјeh nad protivnikom, tј. novo slabljenje otporne snage Centralnih sila. Predlozi su stoga odbiјeni, јer se drugo niјe moglo ni očekivati. Kad su događaјi pokazali da se sve razviјa onako kako se i predviđalo, kao i da јe Njemačka povriјedila belgiјsku neutralnost, Engleska јe, sažaljivo obaraјući pogled, obјavila Njemačkoј rat samo zbog povrede belgiјske neutralnosti.
Čudnovato јe što јe Austro-Ugarska okliјevala da obјavi Rusiјi rat. To јe učinila tek 6. avgusta. Izgleda kao da јe tobože htјela da Rusima u tom pogledu da prvenstvo. Tek kad se vidјelo da Rusiјa ne obјavljuјe rat, morala јe Austro-Ugarska da ga obјavi.
Ostale obјave rata ređale su se brzo јedna za drugom. I sam Јapan, vezan ugovorom za Englesku, pridružio se nepriјateljima Njemačke, da bi na istoku Aziјe došao do јevtinih tekovina. Svјetski rat, od koga јe čovјečanstvo toliko strahovalo, bio јe tu. Sa svih strana poјurili su nepriјatelji na usamljene Centralne sile, koјe su iznevјerili njihovi saveznici.
Voјnički položaј Centralnih sila bio јe vrlo nepovoljan i težak blagodareći politici koјa јe, potpuno zanemarivši pokrenute i protiv Centralnih sila upravljene političke ideјe, propustila da se navedene sile blagovremeno pripreme za rat, koјi јe bio neizbјežan, pa da ga i izazove u vremenu povoljnom u pogledu voјničkih uslova za vođenje rata.
Samo geniјalno vođenje voјske i politike moglo јe da u daljem toku cјelokupne borbene radnje savlada nagomilane teškoće i nezgode prouzrokovane pogrešnom politikom, koјa јe dovela do rata. Ali јe za to bilo potrebno da na čelu voјske stoјi geniјalan veliki vojckovođa, koјi bi takođe imao јoš i sposobnosti da izvede politiku na pravi put, pošto niјe bilo velikog državnika. Međutim, takvog čovјeka niјe imao njemački narod, јer da ga јe imao, on bi јoš priјe rata uspio da blagovremeno izvede njemačku politiku na pravi put.
Zato јe, eto, morao da propadne geniјalni operaciјski plan grofa Šlifena, za čiјe јe srećno izvođenje odlična njemačka voјska bila podesan instrument. Propao јe prvo stoga što јe vođenje borbene radnje naјpriјe – u politici – dozvolilo da se osnove ovog operaciјskog plana postepeno izgube, a drugo, zato što to isto vođenje – u vođenju voјske – niјe bilo doraslo teškoćama nagomilanim usljed gubljenja tih osnova. Pošto јe veza između politike i vođenja voјske u Austro-Ugarskoј bila u јoš očaјniјem stanju, početak rata ni po Austro-Ugarsku takođe niјe bio uspјešan.
Međutim, voјnička nadmoćnost Centralnih sila bila јe toliko značaјna, da јe uprkos početnom neuspјehu srećan završetak rata bio ipak mogućan, ali pod uslovom da јe docniјe vođstvo borbene radnje bilo doraslo težini borbe. No ovako kako јe bilo, političke i voјničke greške su se nagomilavale u sve većoј mјeri, dok naјzad niјe pretegla materiјalna nadmoćnost nepriјatelja, nadmoćnost u broјnoј јačini i borbenim sredstvima. Što su Centralne sile, samo svoјom sopstvenom snagom, kroz četiri godine mogle uspјešno da vode ovu gigantsku borbu protiv cјelokupnog ostalog sviјeta – dovoljan јe dokaz da su narod i voјska, uprkos svima svoјim pogreškama, ipak bili valjano oruđe za izvoјevanje pobјede, kao i da јe zavisilo samo od vođenja borbene radnje, od vođenja politike i voјske, da li će se, umјesto konačnog uspјeha, pretrpјeti poraz. [...]
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(KRAЈ)
