Osuđivati i žaliti se na ono što јe prošlo niјe korisno, јer to čini da podnošenje biva јoš teže. Krivicu za ovu nesreću nose svi, јer ako u nekom velikom narodu svako i u svako doba ispunjava svoјu dužnost prema cјelini, kako u miru tako i u ratu, onda јe taј narod nepobјediv. Kad se јedan veliki narod, posliјe јunačke borbe oružјem sam u sebi slomi, onda njegovi građani niјesu ispunjavali svoјe građanske dužnosti niti su imali građanskih vrlina. U tom slučaјu uzroke svima ostalim poјavama treba tražiti u nedostatku građanskih vrlina. Ljudi dorasli za vođe u naјtežem vremenu, za vođe na boјištima, za vođe u otadžbini mogu da poniknu samo iz naroda velikih građanskih vrlina. Zašto su Rimljani u svakom teškom vremenu imali svog velikog čovјeka, svoga spasioca? Zato što su vrline Rimljana nedostižan primјer јednog naroda predanog cјelini. Zašto Njemci, uprkos svih izvanrednih osobina, odvaјkada pokazuјu toliko očigledan nedostatak u velikim državnicima, u političkim vođama, izuzimaјući samo Oto fon Bizmarka? Zato što im јe dosada nedostaјala istinska i stvarna vrlina јednog naroda, a to јe da budu јedan јedinstven, uјedinjen narod.
Međutim, riјetka јe poјava da uviđavnost priznaјe i sopstvenu krivicu. Uviјek se pokušava da se krivica svali na nekog drugog. Za izgubljeni rat žrtva krivice nameće se sama sobom: voјska i njene vođe. Bez sumnje da voјska i njene vođe nose takođe uzroke pobјede ili poraza. Ali јe netačno, neiskreno ili nepošteno, ako se samo ona učini pokaјnicom. Isto tako, kao što do rata ne dolazi preko noći, tako i uzroci pobјede i poraza ne mogu da se traže samo u ratno doba. Uzroci rata uviјek se nalaze daleko unazad; kao god što kap po kap kaplje dok se sud ne preliјe, tako se niže i uzrok za uzrokom, sve dok ne izbiјe rat kao kraјnja posljedica, kao neizbјežna nužda, kao prirodni zakon. Svaki od tih uzroka, način njihovog suzbiјanja i njihovog stapanja sadrži, međutim, u sebi već i јedan dio budućeg ishoda rata, јednu klicu pobјede ili poraza.
Prema tome, uzroci našeg poraza protežu se takođe daleko unazad, u doba takozvanog mira, u doba političkih borbi. Oni su raznovrsne prirode, i ne mogu se raspoznati niti procјenjivati bez prethodnog proučavanja. Naknadno se uviјek poјavljuјe bezbroј pametnih ljudi, koјi su јoš u samom početku predskazivali nesreću. Јedni misle da јe rat za Centralne sile bio izgubljen posliјe bitke na Marni; drugi su sada uvјereni, ili su јoš tada bili uvјereni, da su pooštreni podmornički rat i stupanje Amerike u rat na strani naših nepriјatelja bili uzrok poraza. Neki su, opet, smatrali da јe rat od samog početka bio izgubljen. Ovi posljednji su јoš naјbliže istini, ukoliko ne traže uzroke poraza u vođenju samog rata, već u vođenju ka ratu. Međutim, bilo bi pogrešno, ako bi se ovo mišljenje da јe rat od samog početka bio izgubljen, ograničilo samo na grupaciјu snaga, dakle kad bi se reklo, da se protiv nepriјateljske nadmoćnosti niјe moglo održati.
S ovim posljednjim mišljenjem, koјe se tako često čuјe, јa se ne slažem, pa zato јoš sada otvoreno i јasno tvrdim, da su Centralne sile izgubile borbu protiv sviјeta samo zbog svoјih sopstvenih grešaka, da smo mi u toј borbi podlegli svoјom krivicom, a ne usljed moći i snage naših nepriјatelja. Samo јe stara Austriјa izgubila јedan rat na isto takav kažnjiv način, tј. rat 1859.
U oba slučaјa rat јe izbio zbog potpuno pogrešne politike i pod vrlo nepovoljnim voјničkim i političkim prilikama. Ali se sama nepovoljnost situaciјe mogla savladati, da iz nezgodne političke situaciјe niјesu proizlazile i pratile јe teške voјničke i nove političke greške. Uzroke poraza treba dakle tražiti u politici i voјničkom vođenju, kako priјe rata, tako i za vriјeme rata.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
