Књига „Југославија и Аргентина 1946–1955”, аутора др Бојана Симића, познатог српског историчара, прво је научно дјело које се на свеобухватан и истраживачки утемељен начин бави овом врло значајном тематиком. То је оцјена и једног од њена три рецензента, др Слободана Селинића, који ће о Симићевој књизи, између осталог, записати: „У рукопису ‘Југославија и Аргентина 1946–1955’ др Бојан Симић је обрадио тему којој до сада није посвећивана већа пажња у науци. То је први цјеловит рад о везама и сарадњи Југославије и Аргентине у овом периоду”. А какве су те везе биле и како су функционисали односи између Југославије и Аргентине у том периоду, предочићемо читаоцима у наредних неколико наставака, кроз поглавље ове књиге „Политички и дипломатски односи ФНРЈ и Аргентине”, које, с одређеним скраћењем, преносимо уз одобрење аутора књиге и њеног издавача.
Др Бојан Симић је рођен 1977. године у Београду, гдје је дипломирао на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета, на коме је магистрирао 2006. Докторирао је у Италији 2011. на Scuola Normale Superiore di Pisa. Као виши научни сарадник запослен је у Институту за новију историју Србије, а поред пет монографија, аутор је и преко четрдесет научних чланака у домаћим и страним часописима и зборницима радова. Уредник је библиотеке „Студије и монографије” Института за новију историју Србије.
Најкраћа раздаљина између престонице Србије и Југославије Београда и главног града Аргентине Буенос Ајреса, дакле она ваздушном линијом, износи око 12.000 километара. У времену непосредно након Другог свјетског рата растојање које је дијелило двије земље прелазило се претежно бродом а пут је трајао око двадесет дана. Јасно је да су становници Југославије и Аргентине у првој половини претходног вијека јако мало знали једни о другима, вјероватно се често ослањајући само на приче емиграната који су са југословенских простора пристизали у Јужну Америку, као и на ријетке текстове у домаћој штампи. Како је вријеме пролазило, тај јаз се постепено смањивао. Односи двију земаља званично су успостављени током двадесетих година двадесетог вијека. Први дипломатски представници су отишли на службу у главне градове, а почела је да се одвија трговина између двију земаља. Други свјетски рат довео је до прекида започетог а Аргентина и Југославија су се нашле у потпуно различитим позицијама. Једна неутрална, ван сукоба, са очуваним ресурсима, друга окупирана са великим бројем ратних и цивилних жртава, као и знатним претрпљеним разарањима. Након свршетка рата почиње нова етапа у односима између двију држава. У Југославији се консолидовала нова власт на челу са Комунистичком партијом Југославије, док је у Аргентини стваран нови режим који је такође свој ослонац тражио у радништву. Обје земље су покушавале да нађу сопствени правац у послијератном свијету који је све више давао обрисе новог сукоба између двију сила побједница, САД и СССР-а. На том путу чекали су их бројни проблеми и дилеме, тешки ломови и изазови, како у унутрашњој, тако и у спољној политици.

Анализирајући бројне значајне монографије о спољној политици социјалистичке Југославије у првој деценији њеног постојања, читалац неће у њима наћи готово ниједан податак везан за Аргентину, а самим тим ни за југословенско-аргентинске односе. Закључак који би се могао извући је да ти односи нијесу ни постојали. Он је, видјећемо, погрешан. Из тог разлога на наредним страницама даћемо преглед југословенско-аргентинских односа у овом периоду, посебно обраћајући пажњу на њихово успостављање, развој и значај за обје државе.
Односи између Аргентине и Југославије успостављени су званично тек децембра 1921. године. Овако касно признање нове државе, Југославије, није произилазило из неспремности држава Јужне Америке да то учине, већ је било посљедица тога што дуго није било упућено никакво званично обавјештење југословенске владе о уједињењу, на основу кога би могао услиједити акт признања. Југословенско посланство у Буенос Ајресу започело је са радом јануара 1928, тада као представништво Краљевине СХС. У том тренутку било је то једино дипломатско представништво државе на територији Јужне Америке.
Приредио:
МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ
(Наставиће се)