Амерички државни секретар Ентони Блинкен након састанка НАТО-а у петак рекао је да је дипломатско рјешење за нагомилавање руске војске на украјинској граници и даље могуће и пожељно “ако га Русија изабере”, али да је Алијанса спремна да снажно одговори на руску агресију, јавља РСЕ.
Блинкен је, обраћајући се новинарима, оптужио Москву да “полива бензином” дезинформације о Украјини кроз своје тврдње да бивша совјетска република пријети Русији и да настоји да изазове сукоб.
Столтенберг: Преговори у ‘доброј вјери’
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг обећао је у петак да ће се ангажовати с Москвом “суштински и у доброј вјери” у предстојећим преговорима који имају за циљ смиривање тензија око Украјине, али изгледа да је одбацио кључне руске сигурносне захтјеве.
“Такође морамо бити спремни на могућност да дипломатија неће успјети”, рекао је Столтенберг на конференцији за новинаре у Бриселу након видеоконференције министара вањских послова НАТО-а.
Шеф Алијансе је рекао да су министри нагласили “да би свака даља агресија на Украјину имала значајне посљедице и носила велику цијену за Русију”, наговјештавајући нове економске санкције.
Представници НАТО-а и Русије требали би се састати сљедеће сриједе у Бриселу, са 30 савезника, надају се да ће увући Москву у континуирани дијалог – и спријечити војну ескалацију у источној Украјини.
НАТО и Украјина, блиски савезник Алијансе, такође треба да одрже разговоре у понедјељак. Страхови на Западу расту да би Москва могла покренути напад на украјинску територију слично као 2014., када је Русија анексирала полуострво Крим и почела своју сталну подршку сепаратистима у источној Украјини.
Русија одбацује оптужбе да се припрема за инвазију на Украјину, а заузврат оптужује Украјину да је помјерила трупе према региону Донбаса, који је под контролом проруских сепаратиста.
Руски предсједник Владимир Путин такође је захтијевао да НАТО престане даље ширење на исток, укључујући обећање да неће примити Украјину у алијансу.
Русија каже да осјећа да је њена сигурност угрожена напредовањем НАТО-а.
Многе бивше комунистичке државе које су биле дио или блиско повезане са Совјетским Савезом придружиле су се НАТО-у од краја Хладног рата.
Западна војна алијанса је одбацила идеју да то представља пријетњу Москви, оцијенивши ту тврдњу апсурдном.
Упитан може ли НАТО прихватити позив Русије да искључи чланство Украјине, Столтенберг је рекао да су савезници јасни да “нема шансе да НАТО направи компромис по принципу права сваке нације да изабере свој пут.”
Руске и америчке дипломате такође би требало да се састану у Женеви у понедјељак и уторак. Столтенберг је рекао да је то “прилика за Русију да покаже да је озбиљна по питању дијалога и дипломатије”.
Говорећи у Паризу, француски предсједник Емануел Макрон позвао је на директан ангажман с Путином: “Дијалог не значи прављење уступака. Дијалог значи да можемо сагледати наше несугласице, али и покушати изградити будућност.”
