Од самог почетка постоjања Старе Русиjе, простор гдjе се данас налази Петербург, улазио је у састав простране Новгородске области. Љетописац Нестор говори да су становници Новгорода путовали Невом до Варjашког мора, а одатле и до Рима. 1300. године, на сами Троjичин дан, до обала Неве допловио је шведски маршал Торкељ са своjом армиjом и италиjанским архитектом, коjега jе послао лично папа и ту изградио утврђење Ландскрону, гдjе се сада налази Александро – Невска лавра. Такво опасно сусjедство Швеђана много је узнемирило грађане Новгорода и ниjе прошла ни година кад jе стигао велики кнез из Суздаља, на њихов позив, и разорио шведско насеље. У љетописима налазимо да jе 1348. године шведска флота под командом краља Магнуса напала град Орешко. Улазећи у ушће Неве, краљ се зауставио на Брезовом острву и одатле послао гласоноше у Новгород да кажу да ће доћи "филозофи" да разговараjу о вjери. Више од двjеста година послиjе тога Новгорођани су владали тим краjем. У књигама за вођење наплате дажбина и пореза из XVI и XVII виjека налазимо да jе циjели краj, коjи се простирао уским поjасом са обjе стране Неве све до Финског залива, припадао "Спаскоj" и "Городенскоj" црквеноj имовини и био округ под управом града Орешка (Шлиселбурга). Сва острва, коjа су била повезана водом Неве у њеном ушћу, Новгорођани су називали "Фомени", што потиче од изопачене финске риjечи "тамминем" – што значи храст или храстовина. Вjероватно, у старим временима у овдашњим шумама храст jе био риjеткост, али на петербуршким острвима њега jе било доста, о чему свjедоче петстогодишњи огромни храстови коjи и данас расту на Jелагином и Каменом острву. Из новгородских књига види се да jе велепосjедник у сеоскоj општини на "Фомени" имао 35 рала или 525 десетина обрадиве земље, коjу jе давао придошлицама.
Ево надимака руских житеља коjи су живjели на просторима данашњег Петербурга: Вергуцини, Гаврилкини, Звjагини, Мишкини, Омељjанови. У књигама из 1587. године jе речено: "У годинама коjе су прошле, намjесник и воjвода Орешка кнез Богдан Гагарин jе послао Будашева на службу код цара и код Ижеревске цркве су га заробили њемачки људи".
О бившем животу у том краjу такође свjедочи пронађен у земљи сребрни новац из VIII и IX виjека. Тако jе 1797. године у Галерноj луци био ископан котлић са сребрњацима, коjи припадаjу периоду око 780. године. 1799. године, близу извора Неве, пронађена jе посуда са арапским сребрним новцем. 1809. године на обали Ладошког jезера рибар jе пронашао у земљи пуно буре сребреног новца, коjе jе било тешко неколико пуди (16,38 кг). Ево како су новине писале о том пронађеном новцу: "На 12 врста од ушћа Волхова, сељак Бестужевоj jе jедном видио да jе дрво, за коjе jе привезивао своj чунић, бура оборила. Желећи да привеже своj чамчић за кориjен коjи jе остао од дрвета, примиjетио је да jе земља испод њега подлокана и валовима однесена. Загледавши се, он се скоро шокирао кад jе изненада видио много сребрњака. Кад jе мало раскопао, он jе видио да jе ту било закопано буре са новцем и да jе дрво било посађено изнад њега, као знак за проналажење. Двапут jе сељак морао да се враћа своjим чамцем да превезе пронађено благо до села. Убрзо jе државна полициjа чула за налажење сребрњака. Сељак jе морао да врати дио и предао им jе седам пуди сребра и, вjероватно, оставио за себе већи дио, зато се кроз неколико година преселио са породицом у Тихвин, гдjе jе купио кућу и покренуо своjу трговину. То благо jе, нажалост, истопљено".
Превео са руског и приредио:
ВОJИН ПЕРУНИЧИЋ
(Наставиће се)
