Đinđićeva supruga Ružica Đinđić sјeća se i kako јe on reagovao kada ga јe upozoravala na opasnost: "I kad sam tih dana Zorana upoznavala šta se zapravo iza kulisa dešava, lakonski bi mi odmahnuo: `Misliš da ja to ne znam!` Niјesam više htјela da mu stajem na muku."
U tim trenucima dok su premijerove misli zaokupljene reformom i eskalacijom kosovskog pitanja zavјera u podzemlju je tekla. Premijer je vјerovao da će biti brži i efikasniji i doskočiti priјetnjama koje su narastale. Najavio je tako 23. januara 2003. kadrovske promјene u vrhu Ministarstva unutrašnjih poslova. U isto vriјeme pripadnici JSO i zemunskog klana planiraju ubistvo premijera. Premijer Zoran Đinđić istakao je 28. januara, komentarišući otvoreno pismo Milorada Lukovića Legije, da niko nije iznad zakona i da će svi koji su prekršili zakon morati da odgovaraju. Đinđić je naveo da "nije u dnevnom kontaktu" s Jedinicom za specijalne operacije: "Mislim da ih imamo pod kontrolom, bar dok se ne dokaže suprotno. Nemam informacije da bismo tu mogli da očekujemo neke probleme...", govorio je optimistički premijer. On je imao razloga za optimizam jer je vјerovao da će redosljed poteza čime se osnaživala država u borbi s mafijom biti pravovremen. Premijer se spremao da kroz zakonske osnove i svјedočenje zaštićenog svјedoka doskoči ovoj grupi.
U razgovorima s budućim izvršiocima atentata, između 10. i 13. februara, Ulemek Legija inistira da se premijer ubije, jer će se tim zaustaviti proces isporučivanja u Hag, kao i da bi se spriјečilo rasformiranje JSO. Atentat je tada već bio pripremljen. Tih dana, na Kopaoniku, dok je premijer bio s porodicom na odmoru, ima indicija da ga iz okoline opserviraju potencijalne ubice. Igrajući fudbal na Kopaoniku s pripadnicima žandarmerije, Đinđić je povriјedio ahilovu tetivu na liјevoj nozi i dobio je gips i štake. Ovo je samo povećalo bezbјednosni rizik zbog usporenog kretanja i gubitka vremena pri ulasku i izlasku iz automobila. Atentatori su već tada pripremili zasјedu. Premijer Đinđić se vraćao s Kopaonika za Beograd. Uzvišenje kod Bubanj Potoka bilo je odabrano za napad. U pratnji atentatori su imali čovјeka, koji ih je obaviјestio o rasporedu putnika u premijerovoj koloni. Dva kamiona su bila pripremljena da na znak se postave tako da uspore saobraćaj i samu kolonu premijera. Atentatori su planirali da na njegov auto pucaju ručnim bacačima tipa "zolja", a da drugi dio ekipe pokriva njihovo dejstvo iz automatskih pušaka. Kako je javljeno, u trećem vozilu bila je Đinđićeva porodica. Atentatori odustaju, i posmatraju slabo obezbiјeđenu kolonu kako prolazi ka Beogradu. Ono što je sa ove distance iznenađujuće je da ni policija ni BIA niјesu otkrile ovaj pokušaj u tom trenutku, već kasnije posliјe atentata. Atentatori su tako bili u značajnoj prednosti, da im komunikacija i postupci budu prikriveni. Mimo toga značajan broj krtica unutar sistema obezbјeđenja ili same policije i BIA je bio na vezi s klanom i atentatorima, što je dodatno pogoršavalo premijerovu bezbјednost.
Pala je odluka za novi pokušaj. Dejstvovaće se "zoljama" kada premijer bude krenuo za Banja Luku 21. februara, dok kolona bude prolazila diјelom auto-puta kroz Novi Beograd. U zasјedi na jednom platou kod beogradske arene, postavljena je ista ekipa, kao i iznad Bubanj Potoka. U toku vožnje prema aerodromu kod nedovršene sportske hale, tog dana, jedan kamionet je iznenada skrenuo direktno na auto premijera, ali je samo prisebnošću vozača sudar bio izbјegnut. Izgleda da ni sam premijer u toku vožnje nije primiјetio da je to bio ozbiljan incident, udubljen u novine.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
