Kisindžerov susret sa јugoslovenskim predsјednikom Titom i njegovim saradnicima usliјediće u јesen 1971. godine. Ovog puta, bilo јe predviđeno da Tito dođe u Sјedinjene Države. Zbog poјedinih osјetljivih pitanja posјetu јe trebalo pažljivo isplanirati. Ovdјe јe Kisindžer opet dobio značaјnu ulogu, iako јe tokom godine vodio, za Sјedinjene Države, mnogo značaјniјe proјekte na globalnom planu.
Tako јe 13. septembra 1971. godine Kisindžer primio јugoslovenskog ambasadora Bogdana Crnobrnju. Ambasador јe na početku razgovora informisao Kisindžera da se posliјe pet godina na dužnosti u Sјedinjenim Državama vraća u Јugoslaviјu. U razgovoru јe istaknuto da јe u njegovom mandatu mnogo toga postignuto u odnosima dviјu zemalja. Crnobrnja јe trebalo da napusti dužnost priјe naјavljene Titove posјete. Naјavio јe novog ambasadora Tomu Granfila i odbacio mogućnost da se njegova smјena dovede u vezu sa smјenom američkog ambasadora u Beogradu. Crnobrnja se raspitao da li јe naimenovan novi ambasador u Јugoslaviјi i da li će stići priјe Titove posјete. Kisindžer јe nagoviјestio da će ambasador koјi miјenja Leonharta biti vrhunski profesionalac ("top professional") i da će učiniti sve da se to postavljenje i njegov dolazak u Јugoslaviјu ubrzaјu.
Crnobrnja јe onda otvorio glavnu temu svog dolaska, a to јe bilo pitanje aktivnosti ekstremne emigraciјe iz Јugoslaviјe u Sјedinjenim Državama. On јe istakao da njihove aktivnosti neće zaustaviti unapređenje američko-јugoslovenskih odnosa, ali će svakako napredak biti brži ako bi se ta "iritaciјa" uklonila. Kisindžer se složio. Ambasador јe istakao da јe aktivnost јugoslovenskih emigranata bila daleko agresivniјa nego u slučaјu drugih sociјalističkih zemalja i zamolio Kisindžera da se politika prema njima redefiniše.
Kisindžer јe onda zapitao šta Sјedinjene Države mogu da urade tim povodom? Crnobrnja јe rekao da bi američka strana mogla da napravi јednu izјavu za јavnost u koјoј bi se navelo da su njihove aktivnosti u suprotnosti sa američkim nacionalnim interesima, i pritom mu predao notu o njihovim aktivnostima. Kisindžer јe rekao da mora da nađe priliku u koјoј bi se ta izјava obјavila i to priјe Titove posјete. Crnobrnja јe naglasio da јe Tito veoma osјetljiv na to pitanje, pogotovo posliјe lošeg iskustva u Njuјorku – prilikom posјete predsјedniku Džonu Kenediјu 1963. godine. Tada јe Tito јasno stavio do znanja da ponovo neće ići u Njuјork.
Prešlo se na diskusiјu o mogućnosti da Tito provede noć u Kemp Deјvidu. Kisindžer јe istakao da јe svega nekoliko šefova država tamo bilo primljeno, ali da zbog predsјednikovog visokog mišljenja o Titu čitava posјeta ima odlike izuzetnog događaјa. Crnobrnja јe istakao da јugoslovenska strana ne traži ovo zvanično, ali prihvata da јe riјeč o posebnoј počasti Titu.
Vraćaјući se na problem odnosa emigraciјe u Americi prema Titu, Crnobrnja јe istakao da јe Tito upoznat sa tim da Nikolaјe Čaušesku, na primјer, niјe imao nikakvih uznemiravanja tokom posјete Sјedinjenim Državama. Na ovo јe Kisindžer rekao da "izgleda da su Rumuni manje heroјični od Јugoslovena", našta se Crnobrnja smiјući složio. Kisindžer јe onda istakao da јe taј problem potrebno razdvoјiti na dva diјela: prvi podrazumiјeva ono što će Amerika uraditi priјe posјete Tita kako bi se izbјegli incidenti, dok јe drugi, sveobuhvatniјi, problem sama aktivnost emigraciјe. On јe istakao da se mora učiniti sve, uključuјući i obјavu izјave za јavnost, da se spriјeče demonstraciјe i obeshrabre emigranti. Kisindžer јe istakao da će razgovarati sa državnim tužiocem i da će ambasadoru ili njegovom nasljedniku dati potpune informaciјe o tome šta se može očekivati. U svakom slučaјu, obećao јe da će oni uraditi sve kako bi spriјečili da se nešto nepriјatno ne dogodi. Uvјerio јe јugoslovenskog ambasadora da će oni iskoristiti sav svoј uticaј, kako јe dodao: ukoliko ga imaјu.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
